Beli koren, vrtni turovac

Beli koren, vrtni turovac slabo je poznato povrće. Masovnim monokulturnim uzgojem druge vrste povrća istisnule su ga s tržnica, većinom zbog činjenice da se koren, glavni jestivi deo biljke, lako lomi pri mašinskom vađenju čime mu se umanjuje trajnost i tržna vrednost. Zbog velike količine vlakana i malo kalorija, turovac povoljno utiče na regulaciju varenja što ga čini namirnicom podesnom za sve uzraste.

Gaji se zbog zadebljalog korena, koji je po hranjivoj vrednosti sličan crnom korenu, a ponegde se koristi i mlado lišće i cvetna stabljika u drugoj godini. Dvogodišnja je biljka korena dugog 15 – 30 cm s 2 – 3,5 cm prečnika. U sprovodnim sudovima ima lateks, koji na vazduhu posmeđi, ali nakon kuvanja tkivo je opet belo. U vegetativnoj fazi na skraćenoj stabljici ima rozetu lišća, koje po obliku podsećaju na praziluk, po kojem je vrsta dobila ime. Cvetovi su u glavičastim cvastima ružičaste do ljubičaste boje. U 1g ima 60 – 90 plodova, koji su ujedno i seme.

Agroekološki uslovi za gajenje belog korena

Temperatura

Minimalna temperatura klijanja je 5 °C, a optimalna za rast u vegetativnoj fazi 16 – 20 °C. Razvijena biljka dobro podnosi niske temperature i u nas može prezimtiti bez zaštite.

Voda

Iako podnosi sušu, redovno zalivanje omogućiće razvoj sočnijeg korena i sprečiti razvoj vlaknaste strukture. 

Zemljište

Beli koren najbolje uspeva na lakšim zemljištima neutralne ili blago alkalne reakcije.

Agrotehničke mere gajenja belog korena

Plodored

Beli koren zauzima površinu gotovo cele godine. Najmanje 5 godina ne sme se sejati na istu površinu. Najbolje predkulture su žitarice ili krompir.

Obrada zemljišta

Zemljište se duboko obrađuje uz primenu podrivača u zimu, a predsetvena se obrada obavlja u proleće.

Nega zasada

U fazi početnog sporog rasta nije preporučiva međuredna obrada jer su u to vreme biljke vrlo osetljive. Kada se biljke bolje razviju, potrebne su još dve kultivacije uz prihranu. Kad razvije nekoliko listića, razređuje se u redu na razmake oko 8 - 10 cm biljka od biljke.

Đubrenje

U predsetvenoj pripremi ili još pri jesenjoj obradi đubri se kalijumovim i fosfornim đubrivima, a azot se dodaje u dve prihrane, prvi put kada počne intezivniji rast, a drugi put početkom avgusta. Za prinos korena od 20 t/ha đubri se s 110 kg/ha azota, 45 kg/ha fosfora i 150 kg/ha kalijuma.

Setva belog korena

Može se sejati i nešto ranije od crnog korena, u februaru i martu, na međuredni razmak 30 – 50 cm i 10 – 15 cm u redu. Seje se na otvoreno u rano proleće, na sunčanu gredicu, za jesenju berbu, ili u ranu jesen za prolećnu berbu. Bolje uspeva i veći prinos daje hladnijih leta. 

Berba i skladištenje belog korena

Berba je u zavisnosti od vrste i vremenskih prilika za 120 - 150 dana. Prilikom berbe potrebno je obratiti pažnju na činjenicu da koren može biti duboko u zemlji i da se lako lomi, a oštećen znatno kraće zadržava svežinu. Zbog sporog rasta u vegetativnoj fazi koren se može vaditi tek u oktobru i novembru, a ako zemlja nije smrznuta može se vaditi i tokom zime. Uz dobru negu tokom vegetacije može se postići prinos od 25 t/ha.

Izvor:

• R. Lešić, J. Borošić, I. Buturac, M. Ćustić, M. Poljak, D. Romić; Povrćarstvo; Čakovec, 2002.
• R. Lešić, P. Pavlek, J. Borošić; Povrće iz vlastitog vrta; Zagreb, 1983.