Sinonim: - | Engleski naziv: Nashi | Latinski naziv: Pyrus L.
Naši (Nashi) je nova voćna vrsta, poreklom iz Azije. Njeni plodovi su slični jabukama, boja je smeđkasta do zlatnožuta s izuzetkom japanske vrte našija, koja je žutozelena. Na plodu se nalaze tamne tačkice, a meso je sočno, hrskavo i aromatično. Naši vrlo povoljno deluje na ljudski organizam, jer pospešuje izučivanje vode i smanjuje količinu otrovnih materije u telu, a ublažava i učinak alkohola.
U Kini su poznate kao"Li" ili "Cha-li" sorte, a zapadna literatura ih zajedničkim imenom naziva "Nashi". U Evropi se zainteresovanost za naši pojavilo tek u poslednjih dvadesetak godina jer imaju vrlo neobičan, za većinu naših potrošača nespecifičan ukus. Nashi kruške su drukčijeg oblika od evropskih sorata, tako da se ustalilo pogrešno mišljenje da su nastale ukrštanjem jabuke i kruške. U stvaranju Nashi krušaka, korištene su autohtone vrste i podvrste roda Pyrus. Najbolje sorte su nastale od Pyrus serotine (Pyrus pvrifolia) i Pyrus bretschneideri - obe autohtone kineske, kao i jedan deo od Pyrus callervana. Najveći deo se kalemi na sejanace navedenih autohtonih sorata, a direktno gajenje na dunji nije moguće zbog nezadovoljavajuće kompatibilnosti.
Još neke značajnije sorte Naši krušaka su: Tsu-li (Hrskava kruška), Xue-hua-li (Kruška snežni cvet), Shinko (Sveži užitak), Chojuro (Dugi život), itd.
Naši kruškama pogoduju krajevi s dovoljno toplim letima, pravilnim rasporedom padavina tokom cele godine i nešto višom relativnom vlagom vazduha (područje mediterana).
U pogledu zemljišta nisu posebno zahtevne i odgovaraju im jednaki tipovi zemljišta kao i evropskim kruškama. Imaju uglavnom bujnija stabla od evropskih sorata s dominacijom vršnog (apikalnog) dela kao i dosta bujnim granama i dugim izdancima. Većina sorata rod donosi na dvogodišnjem drvetu, ali ima i onih koje rode na jednogodišnjem odnosno trogodišnjem drvetu. Sorte koje rode na starijem drvetu zahtevaju jači rez od onih koje rode na jednogodišnjem.
Cvetaju dosta rano (uglavnom kineske sorte), stoga im prolećni mrazevi mogu naneti veliku štetu. Sve sorte su rodne do vrlo rodne jer se zameće veliki broj plodova, a junskog opadanja plodova gotovo da i nema. Stoga je obavezno proređivanje plodića dva puta godišnje: prvi put u cvetanju, a drugi 6 - 8 nedelja nakon cvetanja. Kožica Nashi krušaka je vrlo osetljiva i lako se oštećuje, stoga dosta teško podnosi transport. U zavisnosti od o vrsti hladnjače, plodovi se mogu čuvati 2 - 6 meseci.
Kod gajenja stabla potrebno je izdanke saviti, jer imaju vrlo uspravan rast. Plodovi se mogu ubirati i koristiti direktno sa stabla, što je odlika prolećnih sorti, koje su nešto manje postojane od jesenjih, pogodnih za zimsko skladištenje. Plodovi jesenjih sorti skladište se na hladnim i tamnim mestima (podrum) i u hladnjačama. Plodovi nashija najukusniji su kada su ohlađeni.
Izvor: Ivo Krpina i suradnici; Voćarstvo; Zagreb, 2004.
ukupno: 1, aktivno: 1, neaktivno: 0
Shinsui
Bogata ponuda i moćne performanse naših strojeva i priključaka razbijaju ovo tmurno vrijeme na proljetnom sajmu u Bjelovaru. #agroklas 🚜🌾
Kulinarska elita dolazi u Zagreb Predstavljena suradnja METRO-a, HKS-a i Zagrebačkog Velesajma Na konferenciji za medije održanoj u METRO centru Jankomir u Zagrebu predstavljena je suradnja tvrtke METRO Hrvatska, Hrvatskog kuharskog saveza i Zagrebačkog velesajma, kojom se najavljuje bogat međunarod...
Karlovačka berba grožđa ove godine održaće se u Sremskim Karlovcima od 30. septembra do 2. oktobra. Ovu manifestaciju svečano će otvoriti u petak 30. septembra u 18:00 časova karlovački vinari i vinogradari. Tradicionalni Grožđebal će i ove godine okupiti proizvođače grožđa i vina, kao i druge izlag...
Dok se borimo s epidemijom #leptospiroze u KS - animalni otpad (jagnjeća kožica, rogovi, papci) odloženi u kontejner u naselju Vlakovo! Aferim! Foto: KJKP Rad
U Srbiji ima više od 11.000 bujičnih vodotokova, a zbog klimatskih promena koje donose obilnije padavine i eroziju zemljišta bujične poplave će biti sve češće i veće, ocenila je Milica Caković, istraživač-saradnik na beogradskom Šumarskom fakultetu. Većina zabeleženih bujičnih poplava dogodila se ju...
Većina proizvođača je ove godine poselao pšenicu u optimalnom periodu za setvu - druga polovina oktobra i početak novembra. Kako stručnjaci iz PSS Zrenjanjin ocenjuju, većina ratara je zaista poslušala njihov savet i ove sezone je bilo jako mali broj parcela pod rano posejanom pšenicom. Koja pšenica...
U Srbiji je vrednost izvoza organskih proizvoda porasla više od 15 puta u proteklih 10 godina, objavila je Privredna komora Srbije. Izvoz je u 2021. u odnosu na 2020. skočio 53 odsto i iznosio je 57,4 miliona evra. U ovom trenutku postoji više od 7.000 proizvođača, a brojni među njima redovno učestv...
Ovogodišnja 22. po redu manifestacija “Dani šljive” u Blacu održava se od danas u podne do 25. avgusta, a organizatori najavljuju tri dana ispunjena bogatim programom za sve uzraste. Inače, “Dani šljive” u Blacu već godinama privlače veliki broj posetilaca zahvaljujući raznovrsnom programu koji uklj...
SPECIFIČNOSTI REZIDBE KAJSIJE. Kajsija (Prunus armeniaca L.) je voćka toplog podneblja. Prirodno traži dosta prostora za uzgoj, dobro podnosi zimske mrazeve, ali u prinudnom mirovanju može izmrznuti. Rano cveta, pa često je oštećuju pozni prolećni mrazevi, te može doći do kompromitovanja berbe. U cv...
Još dva zanimljiva eksponata Narodnog Muzeja u Zrenjaninu koji nas upoznaju sa biljnim svetom srednjeg Banata.
U tjednu 06.03. – 10.03.2023. u poslovnici Osijek održali smo lokalni trening na temu korištenja dijagnostičkog alata ‘Service Advisor’ i sustava povezanih uz rad motora: - sustav ubrizgavanja goriva - sustav podmazivanja motora - sustav hlađenja motora - sustav upravljanja ispušnim plinovima - elek...
Za razliku od pšenice kojoj obilna kiša ne odgovara za razvoj, uljana repica obećava dobar rod. ”Vrlo smo zadovoljni trenutnim stanjem useva na teritoriji Vojvodine, ali i centralne Srbije s obzirom da se uljana repica proširila i na druga proizvodna područja u ovoj godini. Zahvaljujući povoljnim vr...
