Stočni sirak

Stočni sirak može se koristiti u različite svrhe, za ishranu ljudi, ishranu domaćih životinja, kako zrnom tako i zelenom masom, u industriji (skrob, glukoza, šećerni sirup, alkohol itd.).

Prema načinu iskorištavanja, danas sirak delimo na sirak za proizvodnju zrna, tehnički sirak (za proizvodnju metli, četki i drugih proizvoda), krmni, šećerni sirak (za proizvodnju stočne krme - zelena krma, silaža i seno u sušnim područjima) kao i podvrsta sudanska trava koju neki smatraju zasebnom vrstom, a koristi se za ishranu stoke košenjem i napasanjem kao i u novije vreme i za ukrštanje sa zrnašem za dobijanje hibrida krmnog sirka. Jednogodišnja biljka, nema podzemne vreže (rizom) i u našim uslovima nema mogućnosti prezimljenja. Hibridni sirak širi se samo semenom.

Morfološka i biološka svojstva stočnog sirka

Koren stočnog sirka građen je kao i u drugih žitarica, prodire u dubinu do 2 m, a u širinu do 1 m. Ima dobru usisnu snagu kao i razvija, kao i kukuruz, vazdušno korenje koje povećava otpornost na poleganje. Stabljika se sastoji od kolenaca i međukolenaca (10 – 20 ili više), može biti visoka do 7 m, spolja je glatka i pokrivena voštanom prevlakom i vrlo je žilava i savitljiva. List stočnog sirka prema građi najviše liči listu kukuruza, ali mu je liska nešto uža i plavkasto zelene boje. Cvetovi stočnog sirka smešteni su na metlici. Stranooplodna je biljka, iako može doći i do samooplodnje. Plod je otalasno ili jajasto zrno s plevicama ili bez njih. Masa 1 000 zrna iznosi od 20 – 30 g, a se hektolitarska težina kreće oko 60 – 70 kg. Dužina vegetacije kreće se od 3,5 – 4,5 meseca.

Agroekološki uslovi za gajenje stočnog sirka

Temperatura

Minimalna temperatura za klijanje iznosi 10 – 12 °C, a optimalna 30 – 35 °C. Stočni sirak može izdržati vrlo visoke temperature, čak do 45 °C. Optimalna temperatura za rast i razvoj kreće se od 27 – 30 °C. Ne podnosi niske temperature jer ispod 15 °C slabije raste, a ispod 10 °C zaustavlja porast.

Voda i zemljište

Vrlo je otporan na sušu. Za vreme nicanja i u početnom rastu i razvoju, dok ne razvije korenov sistem na veću dubinu, stočni sirak treba normalno snabdevanje vodom. Najbolje uspeva na plodnim, strukturnim i lakšim zemljištima, slabo kisele do neutralne reakcije.

Agrotehnika za proizvodnju stočnog sirka

Plodored

Na lošim zemljištima može se stavljati na prvo mesto u plodoredu jer će, u odnosu prema drugim kulturama, na njima stočni sirak dati najbolje rezultate. Može se sejati i nakon strnih žitarica, okopavina, zrnenih mahunarki, pa i nakon drugih manje povoljnih kultura. Nakon stočnog sirka nije dobro sejati ozime kulture jer on u jesen kasno sazreva, ostavlja veću masu nadzemnih organa i korena, koje je teško kvalitetno zaorati. Zato je najbolje plodored isplanirati tako da posle stočnog sirka dođu jare kulture.

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta izvodi se prema istim načelima i na isti način kao i za kukuruz. Seje se kasnije od kukuruza, pa postoji veća opasnost od isušivanja zemljišta i od zakorovljenosti. Da bi se to sprečilo, potrebno je zemljište kultivirati do setve. Stočni sirak ima sitnije seme, i usporeni početni razvoj, pa zemljište za setvu treba fino prirediti da bi se setva mogla kvalitetno obaviti.

Osnovna obrada zemljišta zavisi od pretkulture. Osnovno oranje treba izvesti u jesenjem periodu na dubinu 25 - 30 cm, a zajedno s oranjem, ako je moguće, obaviti i osnovno đubrenje. Rano u proleće treba pristupiti dopunskoj obradi zemljišta, tj. zatvoriti brazdu da bi se sprečio gubitak vode kao i kvalitetno pripremilo zemljište za setvu. Pred setvu cilj je stvoriti mrvičastu strukturu s posteljicom za zrno. Najpraktičnije oruđe je setvospremač s dubinom rada do dubine setve.

Đubrenje

Stočni sirak dobro reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrivom. Na prosečno plodnim zemljištima potrebno je osigurati oko 130 – 160 kg/ha azota, 130 – 150 kg/ha fosfora i 130 kg/ha kalijuma.

Nega useva

Posle setve obavlja se valjanje. Ako se stvori pokorica, treba je pravovremeno usitniti drljanjem. Suzbijanje korova, kultivacija i prihrana obavljaju se kao kod kukuruza.

Setva stočnog sirka

Termin setve zavisi od namene sirka. U glavnoj setvi sirak treba sejati kada se zemljište dovoljno ugreje, na oko 12 – 15 °C, a to je u prvoj polovini meseca maja. Seje se sejalicom u redove. Sirak metlaš i sirak za zrno seju se na razmak 50 – 60 cm između redova, 8 – 10 cm u redu, pa se gustina sklopa kreće oko 200 000 – 260 000 biljaka/ha. Sirak za proizvodnju zelene mase seje se u sklopu 400 000 – 500 000 biljaka/ha, u užim redovima. Sirak za silažu i šećerni sirak seju se u sklopu oko 70 000 biljaka/ha. Sirak ima relativno sitno seme i seje se na dubinu 2 – 3 cm, što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.

Žetva stočnog sirka

Sirak za proizvonju zrna žanje se u punoj zrelosti. Ravnomerno sazreva i ne osipa se. Žetva se obavlja adaptiranim žitnim kombajnom. Zrno treba sušiti na 14 % vlage i spremiti kao i zrno drugih žitarica.

Sirak metlaš (tehnički sirak) žanje se ručno u punoj zrelosti kao i šećerni sirak. Sirak za zelenu stočnu hranu i silažu žanje se silokombajnima u vreme pred metličanje i u metličanju (za silažu). Prinosi sirka mogu biti vrlo visoki, pa je moguće postići oko 7 tona zrna po hektaru.

Izvor:

• Prof. dr. sc. M. Gagro; Ratarstvo obiteljskog gospodarstva – Žitarice i zrnene mahunarke; Zagreb, 1997.
• Prof.dr.sc. Mladen Jurišić; AGRO-BASE CD
• Hrvatski zavod za poljoprednu savjetodavnu službu

Biljke iz roda Sorghum pre svega su energetska hraniva i posebno su značajne za proizvodnju silaže. Kod sorti i hibrida sirka i sudanske trave prosečan sadržaj proteina iznosi 10,5%, sirove celuloze 40,8%, sirovih masnih materije 0,4%, sirovog pepela 8,0%.

Izvor:

• Prof. dr. P. Erić, dr. V. Mihailović, prof. dr. B. Ćupina, prof. dr. Đ. Gatarić; Krmne okopavine; Novi Sad, 2004.

Sudanska trava ima tanku i visoku stabljiku, dobro bokori, ima dosta lista, pa se koristi za proizvodnju sena. Spada među sirkove koji su rašireni u toplim predelima. Uspeva svuda gde se gaji i kukuruz, i nije posebno zahtevna kad je u pitanju zemljište.

Može se kositi više puta, a upotrebljava se za spremanje silaže (silira se kada naraste do visine 120 - 130 cm jer je odnos hranjivih materije tada najpogodniji, a zbog visokog sadržaja šećera dodaci siliranju nisu potrebni) i za zelenu krmu (najpogodnije je kada naraste na visinu od 60 cm).

Sudanska trava ima izrazito velike potrebe za azotom koji se dodaje u količini od 120 - 150 kg/ha, fosfora 80 - 100 kg/ha, a kalijuma 120 - 160 kg/ha. Polovinu fosfornih i kalijumovih đubriva treba dodati pre oranja, a drugu polovinu u dopunskoj obradi zemljišta. Do 1/3 azota treba uneti sa predsetvenom obradom zemljišta, a preostale količina 30 - 40 kg/ha azota dodaje se u prihrani kada sudanska trava ima 6 do 10 listova kao i posle svakog košenja treba obaviti prihranu sudanske trave sa 30 - 40 kg/ha azota (100 - 150 kg/ha KAN-a). Od prihrane do upotrebe (košenja ili napasivanja) treba proći najmanje oko 20 dana.

Za proizvodnju mase za silažu može se uzgajati kao glavni usev ili kao postrni usev posle iskorištavanja ozimih krmnih useva (grašak, grahorice i krmna repica). 

Seje se od maja do avgusta na razmak između redova 15 - 20 cm za zelenu krmu, seno i napasanje, a za proizvodnju silaže na međuredni razmak od 70 cm, kao kukuruz, zbog korištenja silažnog kombajna. Dubina setve sudanske trave je 3 - 4 cm. Norma setve iznosi 25 - 30 kg/ha. Samo se u postrnoj setvi mora upotrebiti veća količina semena 30 - 40 kg/ha.

Izvor:

• Prof. dr. P. Erić, dr. V. Mihailović, prof. dr. B. Ćupina, prof. dr. Đ. Gatarić; Krmne okopavine; Novi Sad, 2004.
• Semenarna