Ako govedo refleksno izbegava sunčevu svetlost moguće je da ima genetski poremećaj?

Urođena eritropoetska protoporfirija goveda (BCEPP) prvi put je zabeležena u Sjedinjenim Američkim Državama kod goveda rase Blond Akviten i Limuzin krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina. Radi se o genetskom poremećaju, odnosno nedostatku aktivnosti mitohondrijalnog enzima ferohelataze, čija je posledica akumulacija protoporfirina u krvi i tkivu.

Ferohelataza je enzim sa sistematskim imenom protohem fero-lijaza (formira protoporfirin). Posledično, akumulacija protoporfirina postaje toksična kad životinja biva kontinuirano izložena sunčevoj svetlosti, uzrokujući fotosenzitivnost i neurološke napade.

Naoko zdrave životinje

Životinje rođene s ovim poremećajem su naoko zdrave, međutim sa vremenom uzgajivač može primetiti da životinja refleksno izbegava sunčevu svetlost i pokušava da nađe zasenjeno područje. Simptomi koji se javljaju obično se zamene s parazitima ili s BVD-om (virusnom dijarejom goveda) te i tretmani bivaju neadekvatni.

Različite uzroke fotosenzitivnosti, jer oni mogu biti od nekih biljaka i hemikalija, temeljno treba ispitati kako bi se utvrdila primarna etiologija.

Kod BCEPP-a, fotosenzitivnost nastaje zbog nakupljanja protoporfirina IX u koži, koji pod uticajem UV zraka izaziva oštećenja tkiva. Međutim, važno je napomenuti da slične kožne lezije mogu nastati i usled bolesti jetre, opekotina, infekcija kože i dr.

Postoje dve različite nasledne recesivne bolesti poznate po izazivanju napada i reakcija fotosenzitivnosti: kongenitalna eritropoetska porfirija (CEP) i BCEPP. CEP je karakterisan defektom uroporfirinogen III sintaze (URO-sintaze) i obično pogađa kratkoroge i dugoroge rase. Najčešći simptomi su ružičasti zubi, promene boje urina i anemija.

Odabir bikova čistih rasa pokazuje rastući trend. Povećanje učestalosti recesivnih alela i s majčine i s očeve strane uzrokuje sve veći rizik od pojave bolesti kod životinja.

Strategije kontrole temelje se na ispravnoj dijagnozi genetskim testovima. Cilj je identifikovati heterozigotne životinje kako bi se izbeglo korišćenje životinja nosilaca kao rasplodnih životinja. S tim ciljem i postoje programi uzgoja i selekcije te programi testiranja i kontrole, kako bi se pomoglo proizvođačima da se smanji verovatnost dobijanja homozigotnih životinja.

Kako prepoznati grlo koje donosi veći profit, i to već s 15 dana starosti?

Nekontroliran uvoz i distribucija različitih pasmina bez ikakve kontrole svakako povećava mogućnost pojave različitih genetskih poremećaja uzrokovanih jednom ili više abnormalnosti u genomu.

Ne izbegavati adaptirane rase

Da pojednostavim i formulišem zaključak, svaka čistokrvna rasa koja se uveze potencijalno može imati sklonost ka nekom određenom genetskom poremećaju, a to bi moralo da bude upisano u rodovnik!

Iako nekada 'trava izgleda zelenija u tuđem dvorištu', ne bi trebalo izbegavati rase koje su adaptirale na nekom određenom lokalitetu. Povremena ukrštanja različitih rasa mogu biti dobro rešenje radi dobijanja heterozis efekta.

Povećanje vrednosti svojstva ili svojstava u F1 generaciji događa se nakon ukrštanja roditelja koji se genetski razlikuju, a takvi potomci obično imaju bolja proizvodna svojstva od roditelja. Sparivanjem jedinki izvan srodstva smanjuje se homozigotnost i povećavaju adaptivne sposobnosti i proizvodna svojstva jedinki.