Ako se period između teljenja poboljša za 10 odsto, za toliko će rasti i broj teladi

Optimizacija reprodukcije ima veliki uticaj na ekonomsku isplativost farme mlečnih krava. Tri su glavna razloga za to – utiče na povećanje broja teladi, poboljšanje genetskog potencijala i smanjenje troškova.

Najvažnije je da farmer postavi cilj, odnosno vrednosti koje želi da dostgne, kaže dr Matija Stupar iz slovenačke kompanije MooHero, a ono što se najčešće optimizuje, je period između teljenja i starost prvog osemenjavanja kod junica.

Gubici zbog promašenih ciklusa mogu biti značajni

Na početku svoje prezentacije, održane u sklopu Savetovanja mlekara u susednoj Bosni i Hercegovini, Stupar je napomenuo da nije doktor stočarstva, nego fizike. U preduzeću se bavi razvojem algoritma za detekciju estrusa i za detekciju problema sa zdravljem krava. Osim toga, zadatak mu je i da prati kakav je uticaj optimizacije reprodukcije.

U literaturi se smatra da je za junice, najbolja starost prvog osemenjavanja između 13 i 15 meseci, ili kada je životinja teška oko 390 kilograma, a kod krava je preporučeno doba između teljenja, 365 i 400 dana.

"To su, brojevi za stado koje ima mlečnost oko osam do devet hiljada kila mleka po grlu godišnje. A indeks osemenjavanja u dobro vođenom sistemu treba da bude između 1,4 i 1,7, to je u stvari koliko osemenjavanja prosjčno treba da krava ostane steona", navodi Stupar.

Broj teladi, prosečna mlečnost, troškovi neuspjšnih osemenjavanja i isključenost životinja zbog reproduktivnih problema, ovaj mladi fizičar navodi kao glavne faktore koji utiču na ekonomsku efikasnost stada.

"Ako se period između teljenja poboljša za 10 odsto, i broj teladi u nekom periodu će se povećati za isto toliko. Druga stvar, prosečna mlečnost. Tu se računa gubitak mleka po kravi za svaki dan, kad bi trebala biti steona, a još nije", pojašnjava te navodi kako gubici zbog promašenih ciklusa osemenjavanja mogu biti značajni.

Cene krava i mleka vrtoglavo rastu: Farmeri moraju da se pozabave kvalitetom?

U stadu koje ima prosečnu mlečnosti u rangu 7.000 do 9.000 kilograma, godišnji gubici po kravi su oko sedam do devet kilograma dnevno, što kod cene mlijeka 45 evro centi, iznosi oko 3 do 5 evra dnevno, i za svaki promašeni ciklus to znači 70 do 90 evra. Kod visokoproizvodnih krava (10.000 do 12.000 litara), taj gubitak raste na 150 do 180 evra po ciklusu.

Podržava farmere da sami osemenjuju krave, jer kako navodi, to utiče na optimalno vreme, odnosno može osemenjavati krave uveče ako je to pravi momenat i postići bolje rezultate.

Kako pametne ogrlice pomažu?

MooHero sistem, kako je pojasnio Stupar, omogućava preciznu detekciju estrusa, kao i praćenje vremena hranjenja i preživanja krava. Sistem funkcioniše pomoću ogrlica postavljenih na vrat krave, dok centralna baza sa SIM karticom šalje podatke u aplikaciju. Kada se detektuje estrus, farmer dobija SMS obaveštenje s preporučenim vremenom za osemenjavanje.

Primena pametnih ogrlica na farmama u Sloveniji pokazala je konkretne rezultate. Na farmi sa 75 krava, gde je pre implementacije sistemska neusklađenost uzrokovala produženo razdoblje između teljenja na 500 dana, uz primenu ogrlica ovaj period je skraćen na 430 dana u drugoj godini, čime je farma ostvarila dodatnih 16.000 evra prihoda godišnje. Nakon tri godine, povećanje prihoda dostiglo je 33.000 evra.

Slični rezultati zabeleženi su na farmi s 40 holštajn krava, gde su pametne ogrlice omogućile bolje upravljanje reprodukcijom i povećale mlečnost sa 10.500 na više od 11.000 litara godišnje. Uvođenje sistema donelo je dodatni prihod od mleka od 13.000 evra godišnje.

MooHero ogrlice dizajnirane su za farme srednje veličine (30 do 300 krava) i prilagođene farmerima koji u štalama nemaju veliki broj zaposlenih. Sistem omogućava detekciju reproduktivnih problema, praćenje oporavka nakon teljenja i ranu identifikaciju zdravstvenih poremećaja, poput ketoze.