Bašo - najstariji petao na svetu?

Pedesetdvogodišnji Mario Bašić iz Suhača pored Sinja (u Hrvatskoj) vlasnik je seoskog imanja koje ni po čemu ne odskače od klasičnih porodičnih gazdinstava, osim po jednoj stvari. Malo ko u svom kokošinjcu ima "crvenu perjanicu“ koja će, ako bude sreće i ekspertiza dokaže, nositi titulu najstarijeg petla na svetu.

Tridesettrogodišnji je to petao, čiji je vlasnik imao nepunih dvadeset godina kada je na svet došao Bašo, naslednik ponosne i plemenite loze kalabridina ili kako ih Dalmatinci još vole zvati, "talijančića". Mario sada želi da ga upiše u Ginisovu knjigu rekorda pa poziva sve koji mogu u tome da mu pomognu.

"Cilj mi je pogurati njegove godine na stranice Ginisove knjige, kao najstarije pernato kokošje čeljade na svetu. Da zaslužuje, to je sigurno. Samo ne znam kako se to radi. Kome se javiti, kome prijaviti, u velikoj sam nedoumici. Verujem, ako neko od struke pročita ovaj tekst da će se javiti i savetovati me šta treba da uradim", kaže vlasnik, inače veliki prijatelj tamošnje sinjske lovačke populacije.

Doživeo 33 godine 

Upravo u tim krugovima pročula se vest o vremešnom petlu koji je sve do pre 20-ak godina važio za pravog bećara u čije je dvorište malo ko od drugih petlova, smeo zalaziti. Po vokaciji petao, a po klasifikaciji pernati "pastuv", gazda u kokošinjcu, a i u celom selu.

"Tamo negde početkom devedesetih godina pokojni brat Boris stavio je pod koku malena jaja i nakon tri nedelje izlegao se Bašo. Izgledao je sićušan, ali ubitačan. Nije mu bilo ravnog. I kako pesma kaže : "za njega nisu bile samo koke slatke ne, taj je skak'o i na guske i na patke, a tek na ćurke, čim je bilo neke šanse, ma princip je isti, sve su ostalo nijanse", ponosan je naš sagovornik. 

Međutim, njegova seksualna moć je s godinama izbledela. Perje je izgubilo sjaj, kresta osedela, noge su postale teške, telo onemoćalo… Skroz van forme. U ring su ušli mlađi, razdragani i ubrzo istisnuli proslavljenog. Pomalo su ga i ukućani zapostavili.

"Ostavili smo ga u prostranom kokošinjcu sa njegovim 14 godina mlađim naslednikom Pajdom. Više ne izlaze napolje, ali se ne daju. Još letaju po kokošinjcu. Bome se preznojim dok ih uhvatim. U poslednje dve decenije 'odmakao' se Bašo i od ženske pernate čeljadi. Da je sa njima ko zna da li bi doživio ove godine", smeje se Mario, ističući kako bi bilo dobro da mu neko pomogne oko kandidovanja Baše za Ginisa. Ne zna šta tačno treba, ali zna da je njegov najstariji. Čuo je da je sličan petao živeo u Americi ili Kanadi, ali i to da je doživeo samo 16 godina, a ovaj njegov više je nego duplo stariji.  

Po Baši navijali sat u selu 

Dok se to pročuje, prisetio se njegovih dana ponosa i slave pa i turbulentnih dana kada je jedva izvukao živu glavu.

Dvojica su ga vadili iz čeljusti psa koji je uleteo u kokošinjac i pri tome zadavio nekoliko pilića, a Bašu teško povredio. Sav je bio krvav, nije davao znakove života. Kada su mislili da je gotovo, jednostavno se uzdigao i nakon par dana oporavio. Svi su mislili da mu nema spasa, a on ih je sve iznenadio. Po njemu su u selu sat navijali.

"Sada je malo drugačije, ali do baterija nije sigurno ili su malo s godinama oksidirale", kaže Mario. 

Noge su mu cele obrasle i zarasle u ljuskice.

"Da bi mu olakšao bol, mažem ga uljem od smilja kojeg sam proizvodim. Dodam malo i onog od stolisnika kao prirodni botoks", opisuje vlasnik.

I na hrani je gadljiv. Nikada nije preterivao. Ne voli zrnasto, već samo mlevenu hranu, pogotovo mekinje.

"To mu je nadraža poslastica. Vrlo malo zelenog, koji kamenčić i crvić za proteine", tvrdi naš sagovornik, očekujući skoro priznanje koje i zaslužuje njegov petao. Ako ne za godine, onda za hrabrost jer znao se boriti i s letećim srodnicima poput jastreba i orlova, a trčao je i za mačkama, sve kako bi zaštitio svoje maleno pernato "stado“.