Belgija smanjuje uzgoj svinja: Svaki treći proizvođač nestaće za pet godina

Više od trećine svih uzgajivača svinja u Flandriji, severnom delu Belgije, smatra da do 2030. više neće držati ove životinje, piše Pigprogress.

Prema procenama, za pet godina Flandrija bi mogla imati između 16 i 23 odsto manje svinja nego 2024. godine. Istovremeno, prosečna veličina farmi verovatno će se povećati zbog nastavka trenda konsolidacije i širenja kapaciteta u industriji.

Taj proces je već godinama prisutan, a gotovo celokupna proizvodnja svinja u Belgiji koncentrisana je u Flandriji, severnom delu zemlje. U Valoniji, južnoj frankofonskoj regiji, broj svinja je znatno manji.

Istraživanje budućnosti stočarske proizvodnje

Ovi podaci proizlaze iz ankete koju je sprovela Agencija za poljoprivredu i ribarstvo flamanske vlade. Očekuje se da će smanjenje broja farmi svinja biti izraženije nego u drugim stočarskim sektorima, 20 odsto proizvođača mleka i 25 odsto uzgajivača goveda takođe planira da prestane sa radom u sledećih pet godina.

Cilj ankete bio je da utvrdi u kojoj meri prirodni pad broja stočarskih farmi može doprineti smanjenju emisija azota i gasova sa efektom staklene bašte, što je jedan od glavnih ciljeva ekološke politike flamanske regije.

Veliki pad uzgoja svinja u EU: U 20 godina manje 4,8 miliona krmača

Smanjenje broja svinja rezultiralo bi i smanjenjem emisija metana za 16 do 23 posto u poređenju sa 2024. godinom, navodi agencija. U slučaju amonijaka, očekivano smanjenje bilo bi i veće, jer većina farmi koje planiraju zatvaranje trenutno nema sisteme za smanjenje emisije. Agencija je pritom naglasila: "Ova su smanjenja isključivo rezultat pada broja grla stoke. Poljoprivrednici naravno mogu da rade i na smanjenju emisija po životinji, ali ti podaci nisu uključeni u ovo istraživanje".

Da li će farme imati naslednika?

Izveštaj dodatno otkriva da odluka o prestanku proizvodnje snažno zavisi od postojanja naslednika na farmi. Svi proizvođači koji nemaju naslednika planiraju da prestanu sa uzgojem, dok oni koji imaju naslednika (najčešće unutar porodice) ili čija situacija još nije jasna, uglavnom planiraju da nastave sa proizvodnjom.

Zanimljivo je i da 65 odsto proizvođača svinja i čak 70 odsto uzgajivača krmača već uzima u obzir strogu politiku emisije azota prilikom donošenja poslovnih odluka. U sektoru proizvodnje mleka taj je udeo znatno manji i iznosi samo 44 odsto.

Očekivani pad broja ovih farmi u Flandriji tako postaje ne samo privredno, već i važno ekološko pitanje koje će oblikovati budućnost flamanske stočarske industrije.