Cene krava i mleka vrtoglavo rastu: Farmeri moraju da se pozabave kvalitetom?

Smanjenje stočnog fonda realna je slika cele Evrope. Farme se zatvaraju, a broj krava se smanjuje. Tako i Nemačka smanjuje izvoz, a ova država mleka ima samo za soptvene potrebe.

Krave su tražena roba

Naveo je ovo dr Goran Vučković, iz Udruženja uzgajivača goveda Baden-Virtemberg. Na nedavno održanom Savetovanju mlekara u susednoj Bosni i Hercegovini, govorio je o stanju u govedarstvu Nemačke i naveo kako je skočila cena mleka, ali i stoke.

"Trenutno vladaju vrtoglave cene, da je za nepoverovati. Krave prvotelke idu od tri do četiri i po hiljade evra. Krave su tražena roba", rekao je dr Vučković, dodavši kako tržište beleži nedostatak kako mleka tako i same teladi, steonih junica i krava.

Prezentujući podatke sa nedavne aukcije kojoj je prisustvovao, navodi kako je simentalsko tele, težine 100 kilograma, bez ikakve posebne genetike, namenjeno za tov, postiglo cenu od 1.100 evra. "Taj dan smo imali više od 450 teladi na aukciju, prosečna cena je bila 10 evra po kilogramu. Znači, ulažite u proizvodnju, u genetiku, u razvoj, doći će i vaše vreme kada će se taj trud isplatiti i naplatiti, a polako dolazi to vreme."

Udruženje u kojem radi u vlasništvu je farmera pokrajine Baden-Württemberg. Kaže kako je reč o seljacima kod kojih je proizvodnja mleka tradicija koja seže unazad 100-200 godina. Prosečna veličina stada je oko 70 krava. Farmeri dosta ulažu, ali i edukuju se.

Uvozimo konstantno mlečnu mast

Takav put jedini je ispravan i za ovdašnje farmere. Darko Samardžija, predsednik UO Mlekoprodukta i izvršni direktor Imleka, kaže da moramo biti svesni činjenice kako se nalazimo u Evropi, a sami tim i tržištu pod svima onim pritiscima koji su zovu konkurencija.

"Šta je to što se u mleku suštinski plaća? To je kvalitet, dominantno, mlečna masa. Ja ću vam reći jednu stvar koja se iz godine u godinu u Bosni, a i u Srbiji, ne menja, a to je činjenica da uvozimo konstantno mlečnu mast u jednom, drugom ili trećem obliku, dominantno ili kao maslac, ili kao pavlaku", istakao je Samardžija.

Bez obzira na to koliko je cena mleka rasla i koliko su se subvencije podizale, kvalitet mleka se u smislu rasta mlečne masti, kako navodi, ne popravlja.

"I to je jedna od ključnih stvari o kojoj će se morati voditi računa. Za mleko koje bude najkvalitetnije u smislu, ne mikrobiološki to se ne dovodi uopšte u pitanje, već kod kojeg fizičko-hemijski sastav bude na najvišem mogućem nivou će imati najvišu cinu", kazao je direktor Imleka, dodavši da će od fizičko-hemijskog sastava zavisiti i srednja i najniža cena.

U tom smislu, uputio je molbu farmerima i svim učesnicima u lancu proizvodnje hrane da se maksimalno skoncentrišu na to šta proizvode, koliko su efikasni i šta prodaju prerađivačima.

"U toku ove godine najpre ćemo razgovarati s našim dobavljačima, našim farmerima, a onda ćemo napraviti nekakve skale i o tome razgovarati, usaglasićemo se, ništa nećemo raditi jednostrano i ništa nećemo raditi preko kolena", rekao je Samardžija.

Pozvao je i nadležne u Srbiji i BiH da razmišljaju u istom pravcu, kada je reč o subvencijama, jer je "jedino na takav način moguće sistemski podizati kvalitet mleka". Ako su premije iste za svaki litar mleka, pita se, koji je interes proizvođača da vodi računa o njegovom kvalitetu.