Čobanin Neđo je u oktobru zatvorio kućna vrata, a otvoriće ih tek u aprilu

U narodu kažu da ako je čoban srećan i miran, ovce će biti poslušnije na pašnjaku, jer instinktivno prepoznaju njegovu energiju. Ima li u tome istine ne znamo, ali nam je ovaj kojeg smo sreli popravio dan. Iako nije bilo planski da se piše i snima, naišli smo na njih na putu do jednog prnjavorskog sela, u susednoj Bosni i Hercegovini.

Nije to prizor koji svakodnevno vidimo, pa smo iskoristili priliku da sa ovim vjednim ljudima progovorimo nekoliko reči. Glavni među njima, reče nam da se zove Neđo Delić, iz Stričića je sa Manjače, a naš susret desio u Pečeneg Ilovi nadomak Prnjavora.

Pritisla zima

Vodi Neđo svoje stado i beži u toplije krajeve, laganim hodom kao da je juče iz kuće izašao, a ne pre tri meseca. 

"Evo nas u Ilovi, negde polovinom oktobra smo sa Manjače krenuli u zimski pohod. Zima je i ovde, pritislo je, ali je dobro, mora se jednostavno", priča nam Neđo.

Najstariji je u "ekipi" koja čuva stado od hiljadu ovaca i na destine jagnjadi. S njim su još i njegov sin i sinovac (sin od brata).

"Stado je naše i onda je drugačije. Sami brigu brinemo o svom hlebu. U leto se dosta toga proda i onda ponovo u pohod", govori ovaj iskusni čobanin.

Do aprila na nogama

Za sliku čobanina uvek su se vezale kape od vune ili kože, koje su bile simbol njihovog zanata. Postojalo je verovanje da, ako neko ukrade čobanovu kapu, stado više neće slušati svog vlasnika dok kapa ne bude vraćena. I naš sagovornik je s kapom, nekoliko slojeva odeće, ali nasmejan i ne žali se. 

Kaže da je dobro, i da uvek može i gore, kada su u pitanju minus i hladnoća.

"Nije lako, ali mora se živeti. Negde do kraja aprila smo na nogama, a onda se vraćamo kući", poručuje na kraju ovaj čobanin. 

Setite ga se kada sledeći put pomislite da vam je nešto teško na poslu. A, Neđi: "Srećno stado i miran pašnjak!"