"Đorđevića avlija" - spoj tradicije i prirode

U selu Donja Draguša u opštini Blace, Božidar, Vladimir i Miloš Đorđević nastavili su tradiciju svojih predaka nazvanu "Đorđevića avlija". Žive i rade u pitomom ravničarskom predelu, smeštenom između planina Jastrebac, Kopaonik i Radan, a ono što proizvedu predstavlja spoj prirode i generacijama sticanog iskustva.

Posvećenost stočarstvu

Selo Donja Draguša deli sudbinu većine naših sela. U njemu je manje od 40 stanovnika, većinom starijih od 70 godina. Ipak, plodno zemljište i dobra infrastrukturna povezanost opredeili su žitelje "Đorđevića avlije"da se ne odreknu svojih korena. Oni danas predstavljaju petu generaciju Đorđevića koja se, počev od 1882. godine, na istom mestu bavi poljoprivredom i stočarstvom.

Krave i koze drže zbog mleka i proizvodnje mlečnih proizvoda namenjenih tržištu, dok svinje i živinu čuvaju za sopstvene potrebe. Ratarstvom se bave za potrebe senaže, silaže i zrnaste hrane za stoku. Organizovali su se tako što su Božidar i Vladimir stalno naseljeni na imanju, a Miloš živi na relaciji Beograd - Donja Draguša. Naš domaćin, tridesetosmogodišnji Miloš ukratko nam je preneo svoja iskustva.

"Do ove godine smo držali holštajna sa kojim smo bili zadovoljni količinom i kvalitetom mleka, ali ne i njegovom adaptacijom na ekstenzivni uzgoj i kratkim proizvodnim vekom. Ovu rasu smo zamenili simentalom koji je dosta zahvalniji za naš kraj i način držanja, dok su proizvodne karakteristike gotovo iste kao kod holštajna, s tim što muška grla mogu da uđu i u proces tova. Za koze smo se opredelili prošle godine zbog velike površine zapuštene zemlje, a onda smo uvideli da i od njih može da se ostvari profit i da su rentabilne u ekstenzivnom načinu uzgoja. Stoka je većim delom godine na ispaši, uz dodatak zrnaste hrane", kaže Miloš.

Kvalitetni domaći proizvodi obezbeđuju kupce

Od proizvoda sa svog imanja Đorđevići plasiraju sir i u sezoni - paprike punjene sirom. Proizvode prodaju direktno individualnim potrošačima koji im se stalno vraćaju, uz reči "samo da je domaće". Kako su zadovoljni kupci govori i potražnja za sirom koju domaćini "Đorđevića avlije" trenutno ne mogu da zadovoljie.

"Plasman proizvoda je najbitniji. Ako zavisiš od otkupljivača i nakupaca automatski si osuđen na tavorenje ili propast. Sela izumiru i za tradicionalnim proizvodima je potražnja sve veća, a jedina isplativost je plasiranje gotovog proizvoda krajnjem kupcu i naravno konstantnost kvaliteta", priča Miloš.

Radom i istrajnošću do rezultata

Na imanju se trenutno završava jarenje i počinje teljenje, pripremaju se parcele za sejanje kukuruza i lucerke. Dugoročno, naši domaćini su usmereni na uvećanje stočnog fonda i uvođenje ovaca u uzgoj kao i proširenje proizvodnje sireva na polutvrde i tvrde, kojih do sada nije bilo u ponudi. Kako svako proširenje zahteva i finansiranje na početku, realizacija planova ide malo sporije nego što bi oni želeli.

Za kraj priče iz avlije koja odoleva teretu prostora i vremena, Miloš poručuje: "Iskren da budem, nemamo nekih problema, sem zastarelosti i nedostatka mehanizacije, do koje ne možemo baš lako da dođemo, ali svake godine se po nešto nabavi, remontuje, zakrpi. Ne žalimo se. Sitnim stočarstvom u Srbiji bavi se onaj ko mora ili neko ko to voli. Da se obogatiš ne možeš, ali da pristojno živiš možeš. Poljoprivredom ne možeš da se baviš ovaj mesec, a sledeći ne. To je proces u koji se upuštaš i guraš svim silama napred ili ga ne započinješ uopšte."