Đubrenje livada azotom - koliko za dva, a koliko za tri otkosa?

Livade se po reakciji na đubrivo ne razlikuju mnogo od ratarskih kultura. I ovde bi ravnoteža hranljivih materija trebalo  da budu optimalna kako bi se osigurao odgovarajući prinos i kvalitet pokošenih useva. 

Kada je reč o prinosu, ključnu ulogu igra azot (N). Iako, da bi njegovo usvajanje bilo delotvorno, livada mora biti pravilno snabdeven i drugim materijama, navodi Farmer. 

Dva ili tri otkosa?  

U proseku, ukupna godišnja doza azota na ovakvim površinama iznosi 100 do 150 kg po hektaru. Ali, đubrenje uveliko zavisi od kvaliteta zemljišta zbog čega je najbolje uraditi analizu. Takođe, udeo ovog elementa zavisi od načina upotrebe livada. 

Ako se livada koristi za dobijanje dva otkosa, tada u prvoj dozi možemo primeniti 70 do 90 kg (ako je ukupni udeo 100 - 150 kg N). U takvom sastavu se u prvoj dozi unosi 50 do 60 odsto ukupnog udela N. Ako se planira košnja u tri otkosa, tada u prvoj primeni uz istu ukupnu dozu N unosimo 60 do 80 kg (40 do 50 odsto ukupne doze). Navedeni iznosi odnose se na zemljište prosečnog kvaliteta. 

Idućim aplikacijama pristupamo drugačije. U slučaju tri otkosa, preostalu planiranu dozu azota primenjujemo nakon prvog i drugog otkosa, svaki put po 25-30 odsto. U slučaju dva otkosa, druga doza, primenjena nakon prve kosidbe, nadopunjuje ukupnu količinu N.

S obzirom na najveći potencijal prinosa u prvom otkosu, početno đubrenje treba da bude količinski najveće.

Na površinama gde je zemljište izuzetno plodno i pruža izvanredne uslove za rast, može se primeniti čak i do 210 kg azota. Dakle, na livadama sa velikim potencijalom, uz dobro vreme, toplo i kišovito, tako obilno đubrenje može dati vrlo dobar rod.

Koje đubrivo koristiti?

Navodi se da će dobro poslužiti bilo koji oblik azota. Za početak se preporučuje nitratno đubrivo koje se brzo apsorbuje iz tla, efikasno deluje na početni rast biljke i dugotrajno osigurava dostupnost azota. Nakon prvog otkosa se preporučuje i urea. Takođe, odlična je i primena osoke - kako na početku prolećne vegetacije, tako i nakon prve kosidbe. 

Pri planiranju đubrenja treba voditi računa o dostupnosti tog elementa iz svih izvora. Procenjeni unos azota na livadama je oko 45 kg N po toni sena ili pet tona zelenog krmiva.