Dugovečnost u mlečnom govedarstvu donosi uštedu

Dugovečnost u odgajanju mlečnih goveda, odnosno osobine dugovečnosti, tokom druge polovine XX veka nisu bile u centru pažnje u domaćoj proizvodnji, kada se radi selekcija grla. Naime, prinos mleka je ono što se forsira, a u obzir se ne uzimaju posledice, kao što su visoki troškovi, koje nosi visoka proizvodnja, kao i smanjene reproduktivnost i dugovečnost. 

"XXI vek je doneo uravnotežen pristup, jer se vodi računa i o otpornosti, vitalnosti, kao i efikasnosti proizvodnje. Dugovečnost je tu posebno značajna, a razlikujemo željenu i neželjenu, odnosno željeno i neželjeno izlučenje", objašnjava doc. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Dugovečnost doprinosi uštedi

Značaj dugovečnosti ogleda se u:

• povoljnijoj strukturi stada - grla su zdravija i otpornija;
• profitu u drugom delu druge laktacije, kada se vraća ono uloženo;
• smanjenju troškova lečenja;
• većem prostoru za selekciju izlučenja - može da se ostavi manji broj grla, ali većeg kvaliteta;
• dobrobiti životinja.

"Ekonomski značaj, odnosno vrednost osobina dugovečnosti, ogleda se u povećanom profitu od 11% do 13%, ukoliko se dugovečnost poveća sa treće na četvrtu laktaciju. To donosi 74 evra po grlu. Važno je napomenuti da dugovečnost ne donosi direktan profit, ali donosi uštedu", kaže Stanojević.

50% grla se izluči tokom prve i druge laktacije

Prosečno trajanje produktivnog života je 1.300 dana, odnosno oko 3 godine. Međutim, 50% grla se izluči tokom prve i druge laktacije, a prosečna zamena je 28,1% grlo godišnje. To znači da grla nisu stigla da zarade. "10% grla izluči sam odgajivač, po svojoj želji, a 90% zato što je to neophodno, jer krave nisu steone, imaju problema sa papcima i slično", napominje Stanojević.