Farma Kovačević: Nekada uspešna mlekara - danas tovilište teladi i junadi

Ukoliko ste redovno konzumirali jogurt u ishrani krajem devetesetih i početkom dvehiljaditih godina, vrlo je moguće da ste bar jednom probali proizvod mlekare Kovačević iz Aleksandrova. Ona je aktivno proizvodila, otkupljivala, prerađivala mleko i proizvodila jogurt sve do 2010. godine. U svom vrhuncu proizvodila je 2.000 litara mleka dnevno, a 2007. godine farma je počela polako da se preusmerava na tov teladi i junadi.

"Prva štala je izgrađena 2007. godine, a druga 2009.", započinje priču naš sagovornik Miroslav Kovačević. "Obe su kapaciteta od 60 životinja, a u svakom boksu može da boravi 10 komada", nastavio je i dodao kako drže telad i junad Holštajn-frizijske rase, koja ima dnevni prirast od 1.250 g. Telad othranjuju i prodaju za dalji tov, a deo koji ostaje kod njih nastavljaju da hrane i potom prodaju kao utovljenu junad, uglavnom klanicama Trlić i industriji mesa Matijević, gde se randman mesa ove rase kreće od 58 % do 60 %.

Na pitanje da li je zadovoljan stočarskom proizvodnjom Kovačević je odgovorio kako je cena teladi dobra, ima trend rasta, dok je cena junadi 4 evra po kilogramu.

Objekt se ne čisti - životinje istiskuju stajnjak

"Potrošnja je dobra, mada je tovnog materijala nedovoljno, odnosno izazov je pronaći telad za snabdevanje", pojasnio je te nadodao kako se životinje uzgajaju u dva objekta koja poseduju termoizolovane pojilice. Oba objekta su napravljena sa padom tako da životinje istiskuju stajnjak - stoga nema čišćenja objekta, već se izbačeni stajnjak kupi traktorom sa utovarivačem, te je fizički posao dosta olakšan. Jedan objekat je rezervisan za telad koja tek pristignu na farmu, a drugi za junad.

U ishrani se koristi lucerka, silaža kukuruza, a u ishrani teladi do 150 kilograma se dodaje i koncentrat. Što se tiče ove godine, prvi otkos lucerke je u senaži, drugi je lucerka u balama, dok je treći otkos rezervisan za proizvodnju semena.

Stabilne cene bikova u Beogradu, pad cena junadi u srednjem Banatu

Miroslav je diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu smer stočarstvo, a bavi se i ratarstvom. Na pitanje kako vidi ovu proizvodnu godinu u toj grani, odgovorio je: "Prema mojim procenama, kukuruz je podbacio 80 %, pšenica je rodila prosečno, što nije dovoljno jer je cena kao pre 15 godina, a smatram da će suncokret roditi ispod proseka".

Kukuruz će da svede na minimum

Ove godine je proizvedena kukuruzna silaža na 10 hektara gde su usled nedostatka zrna morali da stavljaju prekrupu i aditive da bi pospešili fermentaciju, kaže nam. Kao rešenje krize u kojoj se stočarstvo nalazi vidi u tome da se zatvori ciklus, odnosno da se ratarstvo stavi u službu stočarstva: "Bilo bi najbolje da se proizvedena hrana plasira u toku tova, jer se samim tim povećava vrednost dobijena po hektaru."

Zbog prethodnih sušnih godina razmišlja da kukuruz svede na minimum, a da ga zamene kulture koje bolje podnose sušu kao što su stočni ječam, raž, proso, sudanska trava i da se radi senaža - pretežno sudanske trave. Takođe naglašava da se usled klimatskih promena moraju obezbediti zalihe hrane za 8 meseci unapred.

Kao benefite stočarstva vidi to što se sa njegove farme može na njive iznositi stajnjak na površinu od 10-12 hektara i time povećati nivo humusa u zemljištu, koji je preko potreban za kvalitet zemljišta. Sa druge strane, smatra da su stočari hendikepirani: "Dugo nismo mogli da unesemo lucerku kao kulturu za regres za kupovinu sertifikovanog semena, a lucerka je dugogodišnji usev - seje se na svakih 6 godina. Takođe pre setve iznosimo stajnjak, samim tim ne kupujemo vešačko đubrivo, stoga nećemo imati račune za đubrivo, ukoliko budu potrebni."

Proizvodi i semensku lucerku

Miroslav je dao svoje mišljenje i povodom subvencija po uslovnom grlu: "Iznosom od 22.000 dinara po grlu sam zadovoljan, ali je loša stvar što se može desiti situacija da se za tele kupljeno 2025. godine novac dobije tek 2027. godine jer je rok za podnošenje zahteva kratak - samo mesec dana i to od maja do juna".

Što se tiče proizvodnje lucerke, jedan deo koristi za ishranu stoke, u senaži ili u vidu suve lucerke u balama, dok je deo namenjen za proizvodnju semenske lucerke koju proizvodi za “Institut za krmno bilje” iz Kruševca.

U domaćinstvu su prisutni još i Miroslavova majka, supruga kao i dve ćerke i sin, a pored svih obaveza na farmi, Miroslav se bavi i konjarstvom - uzgajivač je lipicanera i učesnik je svih većih fijakerijada, poput one u Crepaji. "Time se bavim unazad 40 godina, i to mi je ostala ljubav od detinjstva", zaključio je.

Više fotografija pogledajte u galeriji ispod teksta.