Farma Trajkovski gaji najplodniju rasu ovaca na planeti

Poznavaoci često kažu da je ovca životinja koja najbolje konvertuje zelenu masu u šest svojih sjajnih dobara - daje jagnje, meso, mleko, vunu, kožu i najkvalitetniji stajnjak.

Pitamo Trajkovske, Anu i Gorana, zašto su odabrali baš rusku romanovsku vrstu ovaca i zbog čega su baš u Bezdanu, s obzirom da su do nedavno živeli u Novom Sadu. 

"Goran je Somborac, a ja sam rođena u Užicu. Godinama smo dolazili u Bezdan u porodičnu kuću njegovih roditelja koja se nalazi u bajkovitoj ulici Kanalska obala. Oduvek smo bili fascinirani lepotom ovog kraja, vodama i šumama koje okružuju mesto i rezervatom prirode sa širokom lepezom biljnog i životinjskog sveta," kaže Ana.

Pre nekoliko godina pojavila se prilika da kupe kažu predivnu kuću u neposrednoj blizini porodične, što su i uradili. Ana dodaje da je po njihovom mišljenju manja sredina mnogo zdravija za odrastanje dece, petogodišnjeg Strahinje i jednoipogodišnje Ene, nego što je danas Novi Sad.

Dragana Ćosić: Uzgoj romanovske ovce ima sigurnu perspektivu

Nabavili ovce da bi im održavale baštu 

Pri kupovini kuće, prvobitni plan je bio da u njoj provode jedan deo godine, a drugi u Novom Sadu. Međutim, činjenica je da najveći deo godine provode upravo u Bezdanu. 

"Uz kuću imamo zemljište koje svojom veličinom prevazilazi naše moći da ga obrađujemo za potrebe bašte ili voćnjaka bez neophodne mehanizacije, koju nemamo. Rezultat razmišljanja kako najbolje da iskoristimo taj prostor, uz koji imamo i veliku štalu, je bio da nabavimo par ovaca koje bi pasle i održavale poveliku livadu," objašnjava Goran i dodaje da je sledeća dilema pred kojom su se našli koju vrstu odabrati. Navodi da su nabavili literaturu i počeli istraživanje koje ih je odvelo u pravcu Romanovske ovce. 

Ana dodaje da je svaka rasa ovaca kvalitetna i lepa na svoj način i da svaka ima svoje specifičnosti, te da se odgajivači usmeravaju prema određenoj rasi u zavisnosti od toga šta žele u proizvodnji i sa kakvim uslovima raspolažu - od objekata do hrane. Visoka plodnost i velika brzina razmnožavanja, izdržljivost u svim vremenskim uslovima i otpornost, kao i lepota nezahtevne romanovske ovce odmah ih je osvojila, kao i miran karakter i društvenost. Prvih sedam umatičenih takozvanih carskih ovaca naselili su uskoro u njihovu farmu Trajkovski. 

Romanovska ovca može da se jagnji na svakih šest meseci 

Romanovska ovca je veoma stara rasa, nastala je u Rusiji sredinom 19. veka u dolini Volge u Jaroslavskoj oblasti. Ime je dobila po okrugu Romanovo-Borisoglebsk, koje se nalazi u okolini današnjeg grada Tutajev. 

Od Trajkovskih saznajemo da je specifičnost romanovske ovce, da mogu da se pare već posle 30 dana od prethodnog jagnjenja te da su i po tome jedinstvene u svetu. Dve do tri nedelje kraće od drugih rasa nose jagnjad, koja dolaze na svet od 138. do 143. dana, što takođe utiče da mogu da se jagnje svakih šest meseci. Već sa četiri do pet meseci polno sazrevaju, muška grla se po pravilu puštaju u priplod sa godinu i po dana starosti, a ženska kada fizički stasaju sa deset meseci do godinu dana. U prvom jagnjenju imaju prosečnu plodnost od oko dva jagnjeta, retko jedno, a dešavaju se i trojke i četvorke. Ističu kao veoma zanimljivo za ovu rasu da se godišnje od 100 ovaca u dva jagnjenja rodi i do 400 jagnjadi u proseku, te da su neretki slučajevi da i treći put u istoj kalendarskoj godini postane majka. 

Carska ovca prvi put u Bezdanu

Bezdan je prelepo vojvođansko mesto, veoma blizu Evropskoj uniji. Nalazi se pet kilometara od hrvatske, osam kilometara od mađarske granice. Više od 10 odsto njegove teritorije je pod šumama, pa su ljubitelji prirode, ribolova i lova njegovi česti posetioci.

Od pre nešto manje od dve godine, na imanju porodice Trajkovski, prvi put se u Bezdanu, posle skoro 200 godina postojanja ove plemenite rase, nalazi i farma carske vrste romanovskih ovaca.

U farmi Trajkovski planiraju skorašnje proširenje smeštajnog kapaciteta jer se broj ovih veoma zahvalnih ovaca ubrzano povećava. Najčešće su dobijali dva do tri jagnjeta po jagnjenju, ali kažu da ova rasa ima sposobnost da u zrelom uzrastu da i do pet mladunčadi. Sa 25 ženki u istom prostoru nalazi se i po jedan ovan. Za par godina uspeli su da dođu do veoma kvalitetnih grla, a prvi sledeći cilj i očekivanje im je da uskoro dođu do broja od 100 ovih u Srbiji najtraženijih ovaca.

Umatičena pedigrirana jagnjad sa HB brojevima

Osim visoke plodnosti i kvaliteta mesa, odlika ove rase ovaca je i dobra otpornost na vremenske uslove, pa joj zbog toga nije nužan poseban smeštaj. 

Goran je istakao da je romanovska ovca srednje velika, da ta rasa ne spade u grupu tovnih - ženke dostižu od 60 do 65 kg, a priplodni ovnovi od 80 do 90 kg. Na plodnost utiču genetska predispozicija, kvalitet ishrane i starost životinje.

Dalje navodi da je romanovska ovca poliestrična životinja, može se pariti tokom cele godine i lako se jagnji. Sa njom je lako ostvariti, pri adekvatnoj ishrani, 3 jagnjenja u dve godine ili 5 jagnjenja u 3 godine i pri nekoj prosečnoj plodnosti, ostvariti proizvodnju 4 jagnjeta po ovci u jednoj kalendarskoj godini. Romanovska ovca je rano zrela, a kasnostasna rasa. Polnu zrelost dostiže već u starosti od 4-5 meseci ali ne i biološko-fiziološku da bi bila eksploatisana u reprodukciji. Najbolje je da se ovan prvi put pripušta u uzrastu od 10 do 12 meseci ili kada ženke imaju 40, a najmanje 35 kg, a mužjaci kada su stari bar 12 meseci. Kasnostasnost romanovske ovce ogleda se u njenom rastu i razvoju sve do šeste godine života.

"Na rođenju jagnjad su crne boje. Mi smo odabrali da gajimo čistu rusku romanovsku ovcu, za proizvodnju priplodnog materijala, a neretko nam se javljaju odgajivači koji žele naše mlade ovnove da koriste kao genetsku bazu za ukrštanje sa drugim rasama zbog povećanja plodnosti i učestalosti jagnjenja. Naša farma prodaje visokokvalitetnu žensku i mušku umatičenu pedigriranu jagnjad sa HB brojevima," dodaje Ana. 

U jednoj laktaciji do 300 litara mleka 

Kako je dalje navela, u jednoj laktaciji ova ruska ovca proizvede oko 300 litara mleka što je svrstava u srednju pa i visokomlečnu rasu ovaca, a ta osobina joj omogućava da samostalno othrani brojne jaganjce. Jagnjad sisaju dva i po meseca, a potom prelaze na zrnastu mešavinu ili granule i sitno seno, a odrasla grla, ukoliko postoje uslovi, najčešće se puštaju na ispašu. 

Kad je reč o ishrani, ova ovca nije zahtevna i bez mnogo biranja ješće svaku kabastu presovanu hranu, a svakako će se najviše obradovati lucerki. Prilagođena je za držanje u zatvorenom prostoru na jaslama, može ali ne mora da izlazi na ispašu, koja joj svakako prija ukoliko postoje uslovi. "Sa 400 grama zrnaste hrane i dva do tri kilograma deteline po grlu tokom dana, spremne su za lepe rezultate u uzgoju. Prosečno jedna romanovka pojede vrednost hrane od 100 evra godišnje," kaže Goran. 

Ističe da se meso romanovske ovce smatra delikatesom, sa veoma malo loja, randman mesa kod dobro hranjenih ovaca je 50% i peče se kao jare, ne duže. Odlično je za preradu i za sušenje, veoma cenjeno zbog ukusa, sočnosti i odsustva specifičnog mirisa. Lako je svarljivo i ima ukus divljači, te se na Zapadu po restoranima služi kao specijalitet. Kosti su tanke i lake i udeo koštane mase je 9-10%. 

Za romanoske ovce subvencije od 2015. godine 

Na farmi Trajkovski kažu da rasa romanovske ovce doživljava veliku ekspanziju poslednjih godina i na domaćem i na inostranom tržištu. Kao rasa ova ovca je u Srbiji i Vojvodini priznata i uvrštena u odgajivački program od početka 2015. godine, što znači da je matičenje i ostvarivanje subvencija na ova grla moguće tek u poslednje četiri godine. Tada su uvežena prva grla visokog kvaliteta, koja su ubrzo našla svoja mesta na farmama proizvođača, koji danas ubiraju plodove proizvodnje.

Čak i pri prodaji klanici, postoji znatna zarada jer država svako takvo grlo subvencioniše sa dodatnih 2.000 dinara.

Zbog visoke plodnosti, relativno dobre proizvodnje mleka i velike vitalnosti, ovce ove rase su uvožene u različite krajeve balkanskih država. Cilj je bio ukrštanje sa domaćim rasama ovaca, gde su ostvareni različiti rezultati. Lako i uglavnom same se jagnje, često se kao anegdota čuje da veterinari u šali znaju reći da ova grana stočarstva, kod ove rase, njima ne donosi posao.