Industrija od 29 milijardi ptica: Kako je živinarstvo postalo stub globalne ishrane

Živinarstvo je danas jedna od najdinamičnijih grana svetske stočarske proizvodnje. Od tradicionalnih dvorišnih kokošinjaca do visoko automatizovanih farmi s milionima ptica, ovaj sektor postao je ključan za globalnu prehrambenu sigurnost. Prema najnovijim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO, u svetu se trenutno uzgaja više od 29 milijardi komada živine, čime živinarstvo nadmašuje sve druge stočarske industrije po broju životinja.

Najzastupljenija vrsta je kokoška, prvenstveno zbog dvostruke proizvodne funkcije, mesa i jaja. Patke, guske i ćurke imaju manji udeo u ukupnoj globalnoj populaciji, ali ostaju regionalno važne, posebno u Aziji i Severnoj Americi.

Odakle potiče živina i kako je počeo uzgoj?

Naučna istraživanja i arheološki nalazi potvrđuju da domaća kokoška potiče od divlje vrste Gallus gallus, crvene šumske kokoške, koja je pre 7.000 do 9.500 godina odomaćena na području jugoistočne Azije i južne Kine. Odatle se brzo širila putem trgovine i migracija ljudi.

Ćurke potiču iz Mezoamerike (današnje područje od Meksika do Kostarike), gde su bile odomaćene još pre dolaska Evropljana, dok patke i guske imaju više centara odomaćivanja, kako u Aziji, tako i u Americi. Danas je gotovo sva živina posledica dugotrajnog selekcionog uzgoja usmerenog na brzi rast, efikasnu konverziju hrane i visoku proizvodnju jaja.

Koliko se živine proizvodi u svetu?

FAO procenjuje da je u 2023. godini svetska proizvodnja mesa pilića dostigla oko 146 miliona tona, čime piletina ostaje najviše konzumirano meso na svetu. Dinamika rasta premašuje one kod govedine i svinjetine zbog nižih troškova proizvodnje, bržeg ciklusa uzgoja i veće prehrambene prihvatljivosti među potrošačima.

Globalna proizvodnja jaja u 2023. bila je oko 97 miliona tona, a više od 90 odsto su kokošja. Ako prosečno jaje teži oko 60 g, svet godišnje proizvede približno 1,62 biliona. S obzirom na svetsku populaciju od oko 8,16 milijardi ljudi, to je oko 198 komada po stanovniku godišnje, odnosno 0,54 dnevno po osobi.

Ovi podaci svrstavaju jaja među najvažnije izvore proteina životinjskog porekla na globalnom nivou.

Najveći svetski proizvođači živine, kada je reč o mesu, su Kina, Sjedinjene Američke Države, Brazil, Evropska unija i Indija. SAD i Kina prednjače u tehnološkoj i industrijskoj organizaciji uzgoja, dok Brazil dominira izvozom. Što se tiče jaja, Kina je apsolutno najveći proizvođač na svetu, zatim slede Indija, SAD, Evropska unija i Meksiko. Zanimljivo je napomenuti da Azija kontroliše više od 60 odsto svetske proizvodnje.

Najveći izvoznici mesa živine su Brazil, Sjedinjene Američke Države, a što se tiče Evropske unije lider je Poljska. Što se tiče uvoza tu prednjači Kina i to zbog velikih oscilacija domaće proizvodnje, zatim Japan, Meksiko, Ujedinjeni Arapski Emirati... Kod jaja, najveći izvoznici su Holandija i Nemačka, dok se najveći uvozni tokovi odvijaju u Evropskoj uniji.

Ptičji gripi - najveća pretnja živinarstvu

Poslednjih godina širenje visoko patogenog soja ptičjeg gripa H5N1 donelo je globalne poremećaje u proizvodnji živine. Prema međunarodnim veterinarskim organizacijama i državnim izveštajima, od 2021. do danas eutanazirano je ili uginulo stotine miliona ptica radi suzbijanja zaraze.

Rezultati su vidljivi na svim nivoima, a ogledaju se kao nagli pad broja nosilja, nestabilne cene jaja, poremećaja u međunarodnoj trgovini, strožih biosigurnosnih mera i povećanih troškova proizvodnje. U nekim je zemljama, poput SAD-a i evropskih članica EU, visoka cena jaja direktna je posledica velikih gubitaka usled izbijanja bolesti.

Nakon teške godine i milionskih gubitaka, šta očekuje živinarski sektor u 2026?

Uprkos zdravstvenim izazovima i geopolitičkim nesigurnostima, dugoročne perspektive živinarstva ostaju pozitivne.

Naime, živina je najefikasniji proizvođač proteina prema kilogramu hrane, meso živine i jaja sve su traženiji u zemljama u razvoju, piletina se smatra "najprihvatljivijim" mesom među različitim kulturama i religijama, tehnološki napredak (digitalni nadzor, ventilacija, automatizacija hranjenja) omogućava niže troškove, a rastući trendovi uzgoja van kaveza (cage-free) i ekološkog uzgoja otvaraju nova tržišta.

Sektor će, međutim, morati da se prilagodi izazovima kao što su visoke cene stočne hrane, klimatske promene, pritisci na dobrobit životinja i rizici od novih epidemija.

Stanje u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

U Srbiji se trenutno uzgaja ukupno 21,6 miliona jedinki živine, od čega 12,5 miliona brojlera i 7,5 miliona koka nosilja. U poređenju s rezultatima Popisa poljoprivrede iz 2018. godine, vidljiv je pad ukupnog broja živine za 7,3 odsto, odnosno čak 23,25 odsto u odnosu na rezultate iz 2012. godine.

Proizvodnja jaja iznosi nešto više od 1,5 milijardi komada, što predstavlja najniži zabeleženi nivo u poslednjih deset godina. S druge strane, tokom 2023. godine ostvarena je proizvodnja živinskog mesa od 127.000 tona, što je 10 odsto više nego prethodne godine i 13,6 odsto više u odnosu na petogodišnji prosek.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, hrvatsko živinarstvo doživljava određene oscilacije poslednjih godina. Broj živine u 2023. bio je nešto niži nego u prethodnom periodu, ali je proizvodnja jaja 2024. zabeležila oporavak. Tako je prošle zaklano 52,127.116 komada živine, od čega je dobijeno 95.526 tona mesa. Što se tiče proizvodnje kokošjih jaja, u 2024 godini je porasla za 3,6 odsto u odnosu na 2023., dostigavši gotovo 666 miliona komada. Proizvodnja jaja ostale živine povećana je za 0,5 odsto.

Prema izveštaju Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, broj živine u BiH je lane iznosio 17,5 miliona komada, od čega je 5,4 miliona koka nosilja. Proizvedeno je 735,3 miliona jaja. U 2024. godini je zaklano 44,6 miliona komada živine od kojih je dobijena neto količina mesa iznosila 73.994 tone.

Živinarstvo je danas jedan od najvažnijih stubova svetske prehrambene industrije. S više od 29 milijardi ptica i gotovo 1,62 biliona jaja godišnje, ova grana stočarstva osigurava ključne izvore proteina milijardama ljudi. Iako bolesti poput ptičjeg gripa predstavljaju ozbiljnu pretnju, globalni trendovi potražnje i tehnološke inovacije guraju sektor prema daljem rastu.

^{*Naslovna fotografija: Shutterstock/Tibanna79, artistdesign.13}