Ivan (7): Imaću farmu i svi će dolaziti po mleko kod mene

"Nije teško, samo moraš da budeš nežan", poučio nas je sedmogodišnji Ivan Čagalj tehnikama muže i dodao: Prvo pritiskaš kažiprstom, pa onda redom ostalim prstima i lagano vučeš prema dole.

"Kao da sviraš po harmonici", opisao je mali pastir iz Zagvozda u Hrvatskoj koji, osim muže, čuva i krave na paši.

Danas školarac, počeo je da muze kad je imao samo pet godina. Od tada nijedno jutro ne prolazi bez posete štali njegovog rođaka Ivana Djakovića, a Mrkova, njegova "kravica“, čeka ga svako jutro – mirna, poslušna i, kako Ivan voli da kaže, "vernija od psa“.

"Naučio sam da je muzem, zna da je neću povrediti. Kad me vidi, odmah se smiri. Poznaje ona mene", ozbiljno objašnjava dečak čija je ljubav prema životinjama postala vidljiva i izvan mesta, posebno kada je, na času likovnog u školi, nacrtao kako provodi slobodno vreme. Nacrtao je kravu, konja i štalu. Učiteljica, pomalo zatečena crtežom, nazvala je njegovu majku da proveri da li je istina da Ivan stvarno muze krave.

Jutarnja muža najdraži deo dana

Ivanova majka samo se nasmejala: "Istina je. To mu je najdraži deo dana", kaže.

Naime, priča o ovom, za današnje prilike pomalo neverovatnom detetu, počela je, kažu, u njegovom rodnom selu Gornji Čaglji kada je zamolio rođaka da mu dopusti da pomuze Mrkovu. U početku su ga, naravno, pomno nadzirali, da krava ne bi slučajno zamahnula nogom. Ipak, ubrzo se pokazalo da dečak ima prirodan dar za rad sa stokom. Danas sve radi sam, od pranja vimena do muže, a svoju drvenu stoličicu i kanticu čuva kao najveće blago.

I tako, dok njegovi vršnjaci tek otvaraju oči, Ivan je već na nogama, pa on i rođak počinju s hranjenjem. Nakon muže zajedno doručkuju ono toplo mleko koje je Ivan pomuzao i jaja koje je pokupio ispod koka. Taj jutarnji ritam toliko mu je prirastao srcu da mu je teško bilo da se navikne na školu.

"Škola mi je sve poremetila", priznaje. "Sad ne mogu svako jutro da muzem. Al' čim dođem iz škole, odmah trk u štalu. Javim se Mrkovoj, pomilujem je. Zna ona da sam ja njen čovik".

Ta povezanost sa životinjama, čini se, nije slučajna. Njegov pokojni deda, takođe Ivan, u selu poznat kao Ikić, bio je jedan od najpoznatijih stočara u Gornjim Čaglji. Imao je pet krava, nekoliko ovaca, konja i bika Cvitka, o kojemu se u porodici i dan danas prepričavaju priče.

"Nisam ga upoznao, ali sve znam o njemu", priča dečak navodeći da je bik Cvitko bio ogroman. "Duplo veći od mene! A možda ću i ja jednog dana imati svoga", dodaje jer san mu je, kad odraste, da obnovi dedinu farmu i drži isto toliko životinja – možda i više.

Sve je u odnosu prema životinji

"Imaću farmu i svi će dolaziti po mleko kod mene. A Mrkova će biti šefica", ponosno najavljuje.

Njegova sestra Mia, godinu dana starija, ponekad mu pomaže. Zekovu, drugu kravu iz štale, ona zove "kraljicom“, iako se, priznaje Ivan, "baš i ne da musti“. Ipak, sve je u pristupu, ističe.

"Moraš da znaš kako da pristupiš svakoj kravi. Ako si miran, i one su mirne", naglašava.