Iz Finske u Pričević: Mia je izabrala Ivana, srpsko selo i život sa stotinu ovaca

"Volim Balkan, Srbiju i ove ljude" - ovako počinje priču Mia Tadić koja je život u svojoj rodnoj Finskoj zamenila uzgojem ovaca u valjevskom selu Pričević. Supruga Ivana, kaže, upoznala je 2006. godine kada je došla u Srbiju na kurs jezika. Dve godine kasnije su se venčali i najpre odlučili da žive u Finskoj.

"Tamo sam rodila troje dece, ali kada sam treći put bila trudna, počeli smo da razgovaramo o tome da se preselimo u Srbiju", priseća se ona.

Život ispočetka

S obzirom na to da su maštali o životu na selu gde će čuvati ovce, 2014. godine odlučuju da ih kupe sa željom da jednog dana probaju život u Srbiji. Međutim, ovce su sve do njihovog preseljenja čuvali Ivanovi roditelji. U međuvremenu se stado proširilo, pa je u vreme njihovog dolaska već bilo šezdesetak ovaca romanovske rase.

"Kada je najstariji sin trebao da krene u prvi razred, rešili smo da dođemo ovde i od tada smo ostali do dana današnjeg", kaže ova Finkinja.

Život u Srbiji počeli su ispočetka - uzeli su zemlju pod zakup, a godinama kasnije su kupili i domaćinstvo u Pričeviću gde sada na svojoj Farmi Tadići gaje stotinak ovaca

"Zapravo živimo u Valjevu, ali smo svakodnevno na selu i vodimo brigu o životinjama, posebno u periodu jagnjenja."

Nijedan dan na selu nije u potpunosti isti, priča ona, i razlikuje se u zavisnosti od godišnjeg doba. U letnjim mesecima ovce su na ispaši, a tokom zime u toru. Takođe, jedna od obaveza svakako je šišanje ovaca i to dva puta godišnje, jednom na proleće, a drugi put na jesen.

Razlike između ovaca u Finskoj i Srbiji

Važne odlike romanovske rase su, kaže ona, plodnost, samim tim i isplativost čuvanja. Međutim, zahtevne su po pitanju hrane i neophodno je obezbediti im i pravilno izbalansirati odnos hranljivih materija, minerala i vitamina, naročito u periodu bremenitosti.

"Ova rasa ovaca rano postaje polno zrela, a obično ojagnji dva, tri, ili pet jagnjadi, ređe jedno. Može da se jagnji tokom cele godine, međutim, naše iskustvo je pokazalo da je to najbolje jednom i to početkom godine, u februaru", pojašnjava naša sagovornica.

Ekstremno visoke temperature i velika suša tokom letnjih meseci, kaže, negativno utiču na razvoj, naročito jagnjadi. Tada dolazi i do razvoja raznih bakterija, ali i do smanjenog unosa hrane.

"Pripust ovaca je uglavnom u drugoj polovini septembra, da bi već u februaru krenule sa jagnjenjem."

Na pitanje, koja je razlika između ovaca u Finskoj i ovih koje ovde čuvaju, ona nam objašnjava da su finske ovce dosta plodne, ali i da oni godinama rade na selekciji kako bi postigli visok standard.

"Cilj nam je da uvek imamo kvalitetna muška i ženska grla za priplod, prvenstveno za prodaju", poručuje Tadićeva.

Novinarka i poljoprivrednica

Ova porodica obrađuje oko 13 hektara zemlje na kojoj gaje najviše lucerku, a potom i kukuruz kao i travne smeše.

"Nekada smo sejali i sudansku travu i stočni grašak od kojih smo pravili silažu, ali se ispostavilo da to nije najbolje rešenje, pa smo odustali."

Posebnu pažnju pridaju tome da hrana koju spremaju bude visoko kvalitetna, jer se to direktno odražava na plodnost ovaca.

Osim toga što uživa u blagodetima sela i uzgoju ovaca, ova Finkinja često sa sobom nosi i fotoaparat kako bi fotografisala sva dešavanja na farmi. Dodatno zadovoljstvo joj pričinjava i to što je po struci novinar, pa kadrovi koje često zabeleži ostaju kao predivna uspomena.

Kada je reč o planovima za budućnost, ona nam otkriva suprugovu želju da na imanju napravi destileriju kako bi pravili ukusne rakije i likere, kako za sopstvene potrebe, tako i za prodaju.

"Želimo da imamo i kvalitetnu ovcu, ali i dobru rakiju", zaključuje.