Jelena je inženjerka poljoprivrede - izabrala je da gaji sanske koze i pravi sir

U srcu Šumadije, u selu Krćevac kraj Oplenačke Topole, nalazi se malo poljoprivredno gazdinstvo na kome porodica Ivanović godinama uzgaja koze sanske rase. Domaćica ovog imanja Jelena Ivanović otkriva nam zašto je odlučila da se bavi baš kozarstvom, ali i koji su izazovi u ovom poslu.

"Nakon što sam završila Poljoprivredni fakultet u Zemunu i udala se na selu, razmišljala sam o tome čime bih mogla da se bavim. Posla u struci nije bilo i odluka je pala da kupimo desetak umatičenih koza", kaže ona.

I tako nastaje njihova Farma koza Ivanović. S obzirom na to da je po struci inženjerka melioracija, ova mlada žena je malo toga znala o uzgoju koza, pa je rešila da se pomoću stručne literature što više približi ovoj grani stočarstva.

"Kada smo razgovarali o izboru rase, i suprugu i meni su se dopale sanske koze, jer su krupnije i mirne za čuvanje. Mlečnost je solidna, ali mlečna mast nije tako visoka."

Kako dalje napominje, malo je onih koji gaje baš ovu rasu, pa je teže bilo pronaći jarca za priplod. Međutim, i to se nekako rešilo.

"Trenutno imamo 17 koza koje su u fazi zasušivanja mleka. Pripuštamo ih tokom septembra, a početkom februara očekujemo jariće", navodi naša sagovornica.

Kako pravi sir?

Koza, kaže ona, uglavnom ojari dva do tri jareta, retko jedno. Jarići su živahni i odmah pokušavaju da ustanu, a pola sata nakon jarenja i sisaju.

"Najnaporniji period je svakako sezona muže koja traje od aprila do kraja oktobra, a proces sirenja traje po čitav dan", pojašnjava ova mlada žena.

Sir pravi od mleka koje se najpre pasterizuje, a potom i hladi. Temperatura za sirenje treba da bude 34 stepena, a sam postupak izrade podrazumeva i dodavanje sirila u mleko koje se ostavlja na šporetu, tačnije na rešetki kako bi se usirilo.

"Nakon sat vremena taj gruš se seče na kockice, ostavi se da odlije surutku koja se pomoću cediljke izvuče, a sir stavlja u grudnjače na ceđenje nekih dva do tri sata", pojašnjava ona i dodaje da posle toga sir odlazi na presovanje do kasnih večernjih sati.

Kada se proces presovanja završi, sir se seče i soli, onda ostavlja u frižider na sušenje, a sutradan se nalije slanom surutkom. Cena za jedan kilogram mladog sira iznosi 1.200 dinara.

U ponudi, kaže naša sagovornica, ima mladi koziji sir, prevreli, halumi, krem sir kao i kačkavalj. Pomenute proizvode uglavnom prodaje na teritoriji Beograda gde je redovno očekuju stalni i zadovoljni kupci.

Izazovna godina

"Ne planiram da povećavam broj grla, jer su obaveze, naročito tokom letnjih meseci zaista velike. Deda i baba dosta pomažu, naročito kada negde treba da odemo, ali deca su još uvek mala i smatram da je za sada ovo dovoljno."

Između ostalog, porodica Ivanović obrađuje oko dva hektara zemlje na kojoj su posejane ratarske kulture, pre svega tritikale, kukuruz lucerka kao i travne smeše. Tokom letnjih meseci, koze su, kaže, na ispaši čitav dan, dok im se u periodu laktacije dodaje i zob.

Međutim, ekstremno toplo leto i nedostatak padavina doneli su znatno smanjen rod, naročito kukuruza.

"Ove godine smo imali problema sa prinosom kukuruza, pa ćemo morati da dokupimo određenu količinu. Deda je kosio na zeleno da bi se bar nešto iskoristilo".

Oko dva litra mleka po muži

Visoke temperature su loše uticale i na koze, pa su Ivanovići pokušali ventilatorima i provetravanjem da ublaže do sada nezapamćene vrućine. Zdravstveno stanje koza im je takođe neizmerno važno i strogo vode računa o tome da mleko od koze koja prima terapiju nikako ne upotrebljavaju.

"Ono što ne dajem mojoj deci, ne dajem ni drugome", naglašava naša sagovornica i dodaje da ukoliko je karenca nekog leka sedam dana, ona 10 dana to mleko prosipa.

U periodu pune laktacije, kaže, jedna zdrava koza daje oko dva litara mleka po muži, a muze se dva puta dnevno, ujutru i uveče.

"Za izradu proizvoda koristim isključivo mleko od naših koza, ne kupujem. Težim ka tome da održim kvalitet i da mušterije budu zadovoljne kao i do sada", ističe Ivanovićeva.

Nijedan dan na farmi nije isti, a trenutno kaže, odmara i priprema se za sledeći ciklus jarenja koji se očekuje u februaru.

"Ima nekoliko koza koje nisu još uvek zasušene, ali će se i to završiti vrlo brzo", zaključuje.