Jeste čuli za kunekune, skoro izumrlu rasu svinja?

Uzgajivači svinja su uvek u potrazi za rasom koju je jednostavno držati, koja ne troši mnogo, a daje odlične rezultate, kvalitetno meso i mast. Takve osobine su ujedinjene u staroj rasi kunekune koja je opstala na Novom Zelandu. Sam naziv na polinezijskom jeziku znači debeljuškast.

Povratak skoro izumrle svinje

Svoj opstanak duguje entuzijastima uzgajivačima, jer je bila pred izumiranjem početkom osamdesetih godina prošlog veka. Preostalo ih je samo 18 komada, a sada se šire širom sveta. DNK analizom je utvrđeno da ima azijsko poreklo, a veruje se da su na Novi Zeland dospele početkom 19. veka. Uzgajali su ih Maori. Danas ih ima veliki broj u matičnoj zemlji, ali su izvezene i uzgajaju se u SAD-u i evropskim zemljama.

Our Kune Kune Pet Pigs are #daltonschancellorsmills rolled barely mega fans ??? #kilkenny #kunekunepigs pic.twitter.com/S8Xif9kgnc

— DALTONS CHANCELLORS MILLS (@DALTONSMILLS) December 5, 2023

Prednosti kojima se odlikuje čine je veoma interesantnom za domaćinstva. Grla su veoma umiljata i poslušna. Zbog malih dimenzija ne traže velike količine hrane da se utove.

Ishrana kunekune svinja 

Imaju veoma karakterističan izgled. Boja tela može da bude crna, smeđa, bela, crno-bela, "zlatna". Izraženo su pokrivene čekinjama. Noge su im kratke, telo zaobljeno, debeljuškasto. Vrat je kratak i okrenut uvis. Kod većine sa obraza vise karakteristične rese dužine do četiri centimetra.

Za priplod se puštaju kad navrše jednu godinu starosti. Nazimice mogu da budu suprasne već sa pet meseci, a nerasti su polno zreli sa sedam. Potreban im je veći otvoreni prostor, jer vole da rovare zemlju. Tokom letnjeg perioda za ishranu koriste travu i što izrovare. U zimskom periodu hrane se senom uz dodatak u vidu kuhinjskih ostataka, usitnjenih i natopljenih žitarica.

Kada se uzgaja za meso, treba posebno paziti na ishranu jer previše hrane daje meso nižeg kvaliteta sa znatno više masnoća. Sladak ukus i tamno meso dobije se ispašom i relativno sporim rastom.

Održavaju travu u voćnjacima 

Još jedna prednost je što ne oštećuju voćna i ukrasna stabla i žbunje. Zbog te osobine cenjene su za održavanje trave u voćnjacima. Ne preporučuje se da se drže zatvorene u štalama i tove žitom, jer postaju trome, kasnije stupaju u priplod.

Objekti treba da su jednostavni. Najvažnije za ove svinje je da ne pokisnu. Kada imaju dobro, suvo sklonište ne obolevaju od upale pluća. Zbog mirne naravi drže se i kao kućni ljubimci.