Posle prašenja, krmače su najpre uznemirene. One često ustaju i ležu, ne daju prasićima da sisaju, gnječe ih i uglavnom leže na stomaku. Sam čin napada na prasad dešava se iznenada, uz cikanje. Nedugo potom, krmače se smiruju, leže nezainteresovane za okolinu i uglavnom prihvataju prasad u toku tog dana ili sutradan.
Prema rečima savetodavca u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor - Zvonka Džebe, kod pojedinih prvopraskinja, a ređe kod višepraskinja nakon prašenja, ali i nekoliko dana posle toga, dolazi do zloćudnosti i ispoljavanja agresivnog ponašanja. Kako on objašnjava, agresija može biti usmerena na prasad, ali isto tako i na ljude koji se nalaze u objektu u kojem se nalaze krmače. Uzrok takvog poremećaja ponašanja još nije potpuno rasvetljen, ali se pretpostavlja da kod prvopraskinja postoji strah od novorođene prasadi, njihovog prisustva i cike. Džeba napominje, takođe, prisustvo nepoznatih osoba u objektu ili ljudi koji pomažu pri prašenju može da izazove strah i agresiju krmača.
Posle prašenja, krmače su najpre uznemirene. One često ustaju i ležu, ne daju prasićima da sisaju, gnječe ih i uglavnom leže na stomaku. Sam čin napada na prasad događa se iznenada uz cikanje. Nedugo potom krmače se smiruju, leže nezainteresovane za okolinu i uglavnom prihvataju prasad u toku tog dana ili sutradan.
Dok se krmače ne smire, prasiće treba odvojiti i povremeno ih puštati da sisaju na svaka dva sata. Zvonko Džeba preporučuje da se agresivnim krmačama daju neki od sedativa, a isto tako i oksitocin za lakše lučenje mleka da bi im se smanjila nervoza. U težim slučajevima je neophodno da se vlasnici uznemirene životinje obrate veterinaru.
Povezana stočna vrsta
Svinjarstvo predstavlja granu stočarstva kojoj je cilj proizvodnja i snabdevanje tržišta svinjskim mesom i drugim proizvodima. U današnje vreme posebna se pažnja posvećuje... Više [+]
Izvori
Tagovi
Autor
