Kozarstvo polako, ali sigurno osvaja Srem

Da uzgoj svinja više nije jedan od glavnih prihoda sremskih stočara, potvrđuje i Saša Andrejić iz Pavlovaca, nadomak Rume. Naime, ovaj poljoprivrednik je pre nekoliko godina odlučio da se bavi kozarstvom.

Krenuo je pomalo oprezno sa tek nekoliko koza, a sada ima 25 odraslih koza i 15 jarića. "Znam da se koze sve više gaje u Sremu. Ljudi ih gaje i prodaju pa se i ja nadam da ću uspeti da zaradim koji dinar. Za sada ne mogu govoriti o nekoj isplativosti, ali biće bolje. Stalno povećavam broj grla pa ću jednom i ja biti konkurentan”, kroz osmeh priča Andrejić.

Koze su poznate po svojoj otpornosti

Na proizvodnju se odlučio jer nema drugog posla, a koze nisu zahtevne kada je ishrana u pitanju, a ne traže ni poseban smeštaj. Koze su otporne i izdržavaju sve vremenske uslove, mada po ovim vrućinama ni njima nije bilo lako. "Vole da su u hladu i važno je da uvek imaju čistu i svežu vodu i čistu hranu", kaže Andrejić. Svojih 40 životinja ovaj stočar drži u drvenim objektima, jer smatra da su za koze najbolji objekti od prirodnih materijala, ne samo zbog bolje ventilacije, nego i zbog isplativoti i praktičnosti. "Zimi koze hranim livadskim senom dok su na jaslama i obrokom koji čine kukuruz i ječam. Preko leta ih teram na pašu, pošto najviše vole brst, pa ih teramo i nekoliko stotina metara od kuće gde ima šiblja i rastinja što im dobro dođe", objašnjava Andrejić.

Iako nema otkupa, koze se dobro prodaju

Za intenzivnu proizvodnju kozijeg mesa, sira ili mleka potrebno je i obezbeđeno tržište. Mnogi uzgajivači koza sigurnog otkupa nemaju pa se zbog toga i ne upuštaju u značajniju proizvodnju. Andrejić kaže da kupci sami dolaze pa se dešava da nema dovoljno koza i jaradi za prodaju. "To se dešava često pa onda mogu da kažem da je proizvodnja isplativa. Proizvodi od koza su veoma traženi i zdravi. Poslednjih meseci najviše se traži surutka jer leči bolest masne jetre. Mleko se kupuje jer pomaže kod bronhitisa kod dece, a dobro je i za mnoge alergijske pojave. Sir je pravi delikates i sve je traženiji, i to baš ovaj iz domaće proizvodnje", kaže Andrejić.

Najbolje se prodaju jarad, a najukusnija je svakako jaretina ispod sača. Cene kozijeg mesa i proizvoda su standardne. Litar mleka je 100 dinara, kolut sira je 500 dinara, a jogurt je 130 dinara litar. Što se surutke tiče ona je najjeftinija i košta 50 dinara. Jarići žive vage koštaju od 230 do 250 dinara za kilogram, a odrasla koza od 50 do 150 evra po komadu, što zavisi od mlečnosti i porekla. "Ja gajim alpske rase za koje se smtra da su najmlečnije. Lično najviše volim sanske koze i imam ih nekoliko. Još se nisam odlučio samo za jednu rasu. Još eksperimentišem, pa koja bude dala najveću zaradu tu ću nastaviti da gajim”, kaže Andrejić.

Država subvencioniše ovu vrstu proizvodnje

Iako koze nisu zahtevne životinje, pomoć države je svakako dobro došla. Andrejić koristi subvencije koje za umatičenu kozu iznose 7 hiljada dinara, a za jarad 2.000 dinara. "To u velikoj meri može da olakša proizvodnju i pomogne, posebno ako si na početku tog posla", kaže ovaj stočar iz Pavlovaca. Zbog svega toga, ali i činjenice da se sve veći broj Sremaca odlučuje na proizvodnju kozijeg mleka, mesa i ostalih prerađevina, Andrejić ima želju da broj grla poveća i tako osigura egzistenciju svoje porodice samo od ove proizvodnje.