Kvalitet sena je u rukama poljoprivrednika: "Krava je najbolja laboratorija"

Kvalitet koncentrovanih hraniva uglavnom je u rukama fabrika, dok je odgovornost za kabasti deo obroka, koji čini najveći udeo u ishrani stoke, prepuštena poljoprivrednicima. Kvalitet nikada nije slučajnost, napomenuo je profesor dr Stamen Radulović, navodeći da iako on košta, nedostatak kvaliteta je uvek "skuplji".

"Postoji i lepa izreka naših poljoprivrednika, ovo je posebno jedna ova rečenica iz Mačve, odakle ja dolazim, a to je ovako malo i filozofski, dobro se teško vidi, a uvek se lako prepozna", naveo je ovaj profesor na početku predavanja koje je održao ispred kompanije Patent d.o.o na Savetovanju mlekara održanom u Bosni i Hercegovino početkom marta meseca.

Sve počinje od sena

Hrana za životinje, prva je karika u lancu proizvodnje zdravstveno sigurne hrane, odnosno namirnica animalnog porekla. Njenu osnovu predstavljaju upravo kabasta hraniva (silaža, senaža, sočna hraniva, seno). Profesor je podsetio da su sva ispitivanja o hranljivoj vrednosti započela od sena, prije više od 200 godine, jer su životinje u toku većeg dela godine bile na ispaši.

"Znači seno je bilo i ostalo i danas, osnova", navodi dr Radulović, pojasnivši potom značaj sadržaja vlage koji u zelenoj masi iznosi 75-80 odsto, negde i malo više, a koji se kroz tehniku sušenja, konzervisanja, spušta na 15 do 18 odsto.

U trenutku kad se završi kosidba, nastavlja, dešavaju se određeni gubici hranljivih materija koje, nažalost, ne možemo izbeći jer je to prirodni proces sušenja. U prvih pet do osam sati, nakon košenja, važno je spustiti vlagu s početnih 80 odsto u svežoj zelenoj zelenoj travi do 40-45 odsto.

Pokislo seno je običan prut

Pokošena biljka, još uvek živi, napominje Radulović, pojašnjavajući da se u njoj dešavaju procesi oksidacije ugljenih hidrata, šećera, koji su prisutni u biljnoj ćeliji, koji se kroz proces oksidacije gube. Sledeća faza traje narednih 36 sati. Više nema oksidacije, nego enzimi koji su prisutni u biljnoj ćeliji razlažu, nažalost ono što je u biljnoj masi najvrednije, a to su proteini.

"Treći gubitak nastaje ispiranjem. Dakle, to je upravo ono kada smo pokosili livadu, pa je pala kiša, pa je prošao dan, dva osušilo se, mi smo okrenuli drugu stranu, prevrnuli, a ono nažalost ponovo pokisne. Kiša i padavine, ispiraju sve korisno u biljci, osim celuloza. A šta je biljka ako je samo celuloza? To je običan prut i štap i ništa drugo, nema listove, nema proteine, nema ostale hranljive materije, ostane samo na nivou celuloze, to nije poenta proizvodnje sena", dodao je.

I poslednji, mehanički gubici, tiču se veštine samog poljoprivrednika, prilikom transporta, skladištenja, izuzimanja i dopremanja do same hranilice. Najveći gubici dešavaju se kod presušenog sena, kaže profesor, jer kada farmeri misle da je dobro da ono bude sa što manje vlage, nažalost dobiju seno koje je krto i kojem otpada lišće, a pogotovo prilikom transporta manipulativnih postupaka, kada se napravi dodatni problem.

"Ako bi se sve to sumiralo, u prirodnim procesima koji se dešavaju u senu, od nekih 25 odsto, a ako nismo imali sreće i do 50 odsto se izgubi hranljivih materija. Od lošeg do odličnog sena, najveće razlike su u nivou proteina, gde svakim povećanjem, imamo i bolji kvalitet", rekao je prof. dr Radulović, dodavši kako se suprotno dešava kad je u pitanju celuloza. Zato je važno sačuvati i lišće, a ne ostaviti samo stabljiku koja je prepuna celuloza.

Sve to prate i ostali parametri, energetska vrednost se izražava kao skrobna jedinica. Što znači da na osnovu energetske vrednosti sena možemo kalkulisati sa tim koliko je potrebno energije iz koncentrata.

Krava je najbolja laboratorija

Poljoprivrednik treba da čekira senzorna svojstva, izgled sena, što svaki proizvođač koji ima iskustvo već golim okom može da proceni, potom hemijski sastav za šta treba laboratorija i analize, hranljiva vrednost koju vidi i prepoznaje kroz ishranu grla te higijensko stanje.

"Kako bismo stigli do toga da znamo kakav je kvalitet sena, prvo kažemo organoleptički pregled, a to znači ono što sam domaćin može golim svojim okom, čulima svojim da vidi. Pregled lupom i mikroskopom nije neophodan, ali je korisno da pogledaju da li se u senu nalazi pesak, zemlja, otpali delovi drugih biljaka, itd.", kazao je profesor.

Moja krava je moja najbolja laboratorija, dodao je, pojasnivši kako je najvažnije ono što se dešava s hranom u organizmu, koliko je životinja iskoristila hranljivih materija. Brojka sama po sebi, kako kaže, ne mora ništa da znači ako nismo otišli korak dalje pa ispitali kolika je svarljivost, hranljiva vrednost sena, silaže ili bilo kojeg drugog hraniva koje se koristi.

Svetlo seno - kasno pokošeno, tamno je pokislo

Prvo treba ispitati senzorne karakteristike, kakve je seno boje. Trebalo bi, naravno da bude zelene, a ako je svetlije ili tamnije od onoga što je uobičajeno, to već budi određenu sumnju. Svetlija boja obično se dešava kada je seno duže stajalo ili ukoliko je stabljika pokošena u nekoj kasnijoj fazi razvoja, kada je prezrela biljka. Ako je tamnije, onda je velika sumnja da je pokislo i da su unutra prisutni mikroorganizmi koji nastavljaju svoj rast i razmnožavanje.

Miris mora da bude prijatan i on može biti promenjen iz različitih razloga. Ukus za životinju svakako uvek treba da bude prijatan i to je ono što se najbolje može videti biološkim ogledom odnosno onim gde čovek direktno sam ispituje.

"Sledeća je konzistencija, mora da bude očuvana struktura, da vidimo jednostavno stabljiku, lišće, da se to pod prstima ne kruni, ne otpada nego da da možemo utvrditi i od koje biljke je to seno. S druge strane, nije ni poželjno ako se stabljika potpuno može presaviti pod prstima, pa onda ima previše vlage", kaže prof. Radulović.

Kurjak: "Sami sebi budite ogledni majstor, dajte biljci ono što joj treba"

Vlažnost se, napominje može jednostavno utvrditi ako presečemo stabljiku nožem. Ako seno rosi, odnosno na oštrici noža onda je vlažno. Podsetio je na još jednu staru metodu koja se i danas koristi.

"Stabljika sena se iseče na sitne odreske, stavi u teglu i pospe krupna so, pa dobro protrese i ako se zrnca soli spajaju međusobno znači da je vlaga sigurno iznad 18 odsto", pojasnio je profesor.

Lična karta hraniva

Svaki proizvođač treba da zna šta na njegovom senu tačno ima. Kada zna vrijednosti vlage, proteina, masti, celuloze, i na kraju skroba, za bilo koje hranivo, onda može da ide dalje i napravi svoju recepturu. Sve u ishrani životinja, kako se čulo tokom predavanja, bazira se na suvoj materiji.

Ako se period između teljenja poboljša za 10 odsto, za toliko će rasti i broj teladi

"Seno koje ima 15 odsto vlage, znači ima 85 odsto suve materije. Ako u ishrani krava, uzmemo šest kilograma sena, onda je to 5,1 kilogram suve materije. Jedna krava muzara ima potrebe da unese 3 do 3,5 posto suve materije od svoje telesne mase. Znači, ako je to krava od 500 kg, ona danas treba da unijese 15-17 kg suve materije. Nije isto ako koristimo seno sa 15 odsto vlage ili silažu sa 70 odsto vlage, ili kukuruz s maksimalno 13 odsto", zaključio je profesor Radulović.