Može li mleko sa pašnjaka da postane tržišna niša za farmere?

Prodaja mleka sa CLA oznakom - mogla bi biti šansa za proizvođače koji nisu u intenzivnoj proizvodnji, jer je reč o kiselini sadržanoj samo u mleku i mesu životinja koje su na paši i koje se ne hrane mnogo fermentisanom hranom, silažom i senažom! Na ovu zanimljivu ideju, došao je poljoprivredni ekspert, Dubravko Pocrnja, inspirisan razgovorom sa kolegom iz Velsa i podstaknut sve većim interesovanjem potrošača za zdravijom i autentičnijom hranom.

Kako nam je otkrio, dogovarali su projekat utvrđivanja razlike konjugovane linolne kiseline (CLA) u mleku i mesu životinja koje su držane na paši i onih koje su držane u konceptu intenzivnog farmskog uzgoja, a vođen iskustvom i naučnim radovima koje je pročitao na ovu temu.

Mleko krava s pašnjaka ima 500 posto više CLA

S tim u vezi, navodi kako Peter W. Parodi, naučnik za hranu sa Dairy Researcha i Development Corporation u Viktoriji, Australija, tvrdi da je "masnoća iz mleka najbogatiji izvor CLA."

"Ipak, zanimljivost i kuriozitet je da čak i ako ste odlučili da popijete nekoliko čaša punomasnog mleka svaki dan, verovatno nećete dobiti dovoljno CLA," ističe Pocrnja, pojasnivši da su ga promene u ishrani stoke u poslednjih 50 godina uglavnom prirodno uklonile iz naše ishrane.

Lari D. Sater, doktor nauka, mlečni naučnik u američkom Istraživačkom centru u Medisonu, Viskonsin, nedavno je sproveo istraživanje i uporedio količine CLA u mleku krava na pašnjacima u odnosu naspram onih hranjenih sinom ili silažom i senažanom.

"Sater je otkrio da su krave s pašnjaka imale 500 posto više CLA u mleku, od ovih drugih. Takođe, produkcija mikroflore i bakterija unutar buraga zavisi od vrste hrane kojom hranite vaše blago, a baš ta mikroflora je ključna u sintezi CLA", prenosi nam Pocrnja.

Šta je to CLA?

Reč je o polinezasićenoj masnoj kiselini koja se nalazi u linoleinskoj kiselini, esencijalnoj masnoj kiselini koja se uglavnom nalazi u biljnim uljima. Linoleinska kiselina je najčešća Omega-6 masna kiselina, koja se nalazi u velikim količinama u biljnim uljima, ali i u raznim drugim namirnicama u manjim količinama.

Interesovanje za CLA počeo je 80-ih, kada je Majkl V. Pariza, profesor na Katedri za mikrobiologiju namirnica i toksikologiju na Univerzitetu Visconsin, Medison, otkrio izolovanog agenta u prženim hamburgerima koji je smanjio učestalost raka kod miševa.

"Primarno je nalazimo u govedini, jagnjetini i mlečnim proizvodima. Sir je primarni izvor prehrambenih CLA. Njegova količina varira u različitim mlečnim proizvodima - sirevi, mleko, maslac, mlaćenica, kisela pavlaka, sladoled i jogurt, u rasponu 0,55-24 mg/g mlečne masti, dok je prosečna količina CLA u mleku oko 10 mg/g mlečne masti, u goveđem mesu varira od 1,2-9,9 mg/g masti", kaže ovaj poljoprivredni eksper, dodavši i da manje količine nalazimo u ćuretini (2,5 mg/g masti) i piletini (0,9 mg/g masti).

Takođe, masti iz kozjeg mleka prirodno su obogaćene konjugovanom linolnom kiselinom, povećavaju procenat lipoproteina ​​i smanjuju trigliceride u krvi.

Sa koliko koza u stadu se ostvaruje solidna zarada?

Pojašnjava i kako on smanjuje telesne masnoće povećanjem bazalnog metabolizma. Drugim rečima, pomaže telu u efikasnom pretvaranju hrane u energiju.

"CLA ne smanjuje ukupnu telesnu težinu, već može da menja proporcije masti u mišiće. Važno je imati na umu, međutim, da CLA nije čarobni lek. On neće nadoknaditi loše prehrambene navike ili nedostatak fizičke aktivnosti", napominje Pocrnja.

Složeni metabolički procesi koji se aktiviraju kad ste fizički aktivni na najbolji način koriste i sve blagodati zdrave hrane koju jedete. Zato je boravak na selu izuzetno bitan, kaže Pocrnja, uz poruku: "podržite mala gazdinstva kupovinom recimo domaćeg mleka, ali idite i kad se radi i povedite decu da od najranijeg uzrasta uspostave kontakt sa selom!"