Posetili smo ponos belgijske mlekarske industrije, farma proizvodi sopstvenu energiju

Roboti za mužu, za hranjenje, za sakupljanje đubriva, automatizovana mini mlekara, sve to nalazi se na Koeweidehof farmi koja je ponos belgijske mlekarske industrije. Mladi Flamanac Bart Vanderstraeten i supruga Marijke primeri su modernih poljoprivrednika koje bi EU rado multiplikovala.

Broj farmi se smanjuje, u stočarstvu pogotovo, pa takvim svetlim primerima žele da podstaknu mlade na drugačiji, moderniji pristup. Bartu je, doduše, bilo lakše jer su njegovi roditelji imali farmu za uzgoj goveda.

"Na početku ništa nismo znali o proizvodnji mleka, zato smo odmah kupili za prvih 60 mlečnih krava robota za mužu kako bismo dobili podatke i naučili što više. Poslednjih godina dobijamo namenska sredstva od Flamanskog fonda za ulaganje u poljoprivredu. Taj novac obično čekamo dve, tri godine, ali važno je ne oslanjati se samo na takve mere i krenuti sam u posao“, spominje Bart dok nam pokazuje svoju potpuno automatizovanu farmu na kojoj, uz njega i suprugu, radi samo još troje zaposlenih.

Dva miliona litara mleka godišnje

Na farmi sa 300 krava proizvodi se dva miliona litara mleka godišnje i prodaju se Milcobelu, kompaniji koja otkupljuje mleko od 1.800 farmi. Ideja je da s vremenom povećaju prodaju mleka pod svojim brendom prodavnicama i ugostiteljskim objektima, pa su zato nedavno na imanju postavili automatizovanu mini mlekaru.

"Čitavim našim električnim sistemom, od mini mlekare do uzgoja krompira, upravlja beštačka inteligencija. AI odlučuje gde je potrebno koliko struje, raspoređuje viškove i sve je potpuno automatizovano“, objašnjava ovaj moderni poljoprivrednik koji je po zanimanju direktor marketinga.

Deo struje dobijaju korišćenjem solarne energije, a deo biogasom. Za ovaj drugi je uveo biogasno postrojenje koje u anaerobnim uslovima fermentiše stajnjak i pretvara ga u biogas, ali i u đubrivo za povrće.

"Cilj nam je da budemo potpuno održivi, što svakako jesmo sopstvenom proizvodnjom energije. Sami uzgajamo većinu hrane za goveda, obrađujemo oko 200 hektara zemljišta. U našem vlasništvu je oko 30 odsto, a 50 odsto imamo u dugoročnom najmu koji se prema novom zakonu povećao sa devet na osamnaest godina, a deo zemljišta unajmljujemo sezonski“, priča nam u velikoj uređenoj dvorani za događanja dok se napolju održava druženje firme (team building).

Sinovima želi da ostavi zdravu farmu i zemljište

Naime, farmu godišnje poseti oko 5.000 ljudi, a od 2020. godine organizuju i team building za kompanije pod nazivom "Farmfun“.

"Ljudi imaju predrasude o životu na farmi i onda se zapravo iznenade kada dođu ovde. Nas nekoliko farmi je u tom projektu, svi smo na udaljenosti oko 30-ak kilometara jedni od drugih, pa grupe odlaze tamo gde postoje termini“, otkriva detalje koncepta gde tokom tri sata boravka na farmi posetioci imaju razne sportske aktivnosti, dobiju ručak, ali i razgledanje farme.

Bartove krave ne idu na ispašu, ali su za potrebe posetilaca osigurali mali deo gde životinje borave u spoljašnjem prostoru.

Ovaj mlekar neprestano gleda u budućnost, želi svojim sinovima da ostavi zdravu farmu sposobnu za dalji razvoj, ali i zdravo zemljište. Za zemljište odnedavno koristi soil scan - skener tla koji pokazuje kakav mu je sastav, koliko je iskoristivo i za koju kulturu, a preko GPS-a skuplja podatke o gajenju povrtarskih kultura. Sve to ne bi bilo moguće bez ogromnih ulaganja, ali Bart računicu očigledno ima.