Rudan: "Romanovske ovce se lako jagnje, a ovnovi dostižu i do 120 kg"

Ono što poljoprivredno gazdinstvo Rudan iz sela Vojvoda Stepa čini posebnim u ovom delu Banata jeste uzgoj romanovskih ovaca. Domaćin Jovan Rudan priča nam zašto su se opredelili upravo za ovu rasu i koje su njene prednosti.

"Usled situacije u poljoprivredi, klimatskih promena i sve veće nesigurnosti u ratarstvu, odlučili smo se za okretanje stočarstvu. Izbor je pao na romanovske ovce", kaže na početku razgovora ovaj odgajivač, inače, jedan od šest članova gazdinstva sa dugom tradicijom bavljenja poljoprivredom.

"Kao početnici u ovoj grani, izabrali smo ovu rasu, jer je poznata po lakom jagnjenju i 'zadajanju' – tek rođenim jaganjcima nije potrebna dodatna pomoć i navođenje, već sami zasisaju."

Prva grla uvezli iz Hrvatske

Priseća se da u vreme formiranja stada romanovske ovce nisu bile lako dostupne u Srbiji, te su odlučili za uvoz kvalitetnih priplodnih grla iz susedne Hrvatske.

"Posle obilaska dva, tri farme u Hrvatskoj, izbor je pao na farmu Čikvar. Odabrali smo 80 ženskih šiljegica iz šest različitih krvnih linija, kao i šest licenciranih priplodnih ovnova, takođe iz šest različitih krvnih linija."

Posle dogovora sa prodavcem prešlo se na pribavljanje potrebnih dozvola za uvoz životinja u Srbiju. Posao je prepušten agenciji koja se u to vreme bavila međunarodnim prometom životinja. Analize krvi rađene su u Hrvatskoj i nakon dobijanja "zelenog svetla" ovce su transportovane u Srbiju kamionom specijalizovanim za prevoz žive stoke.

Nakon 30 dana boravka u karantinu, na porodično gazdinstvo Rudan stigle su 1. januara 2017. godine.

Pet do šest jaganjaca godišnje

Romanovska ovca je nastala u Rusiji i predstavlja rasu koja zauzima visoko mesto kada je u pitanju plodnost – ovce u proseku daju dva do tri jagnjeta. Policiklična je i pari se u svako doba godine.

Godišnji prosek je pet do šest jaganjaca po ovci, a nije neobična pojava da ovca ojagnji čak i pet jaganjaca odjednom, kao što je to u nekoliko navrata bio slučaj kod Rudana.

"Linije koje su kod nas su selekcionisane u Češkoj, gde im je poboljšan gabarit i prirast. Na našem gazdinstvu ovce daju tri do pet jaganjaca po jagnjenju. Prosečan prirast, odnosno kilaža jaganjaca sa 100 dana je 30 kg za ženke, a 35 kg za mužjake", kaže naš sagovornik, dodajući da ženke prodaju za priplod, a mužjake delom za priplod, a delom za klanje.

"Za priplod idu muški iz većih legala koji za 100 dana dostignu 40 i više kilograma. Vodimo računa o mlečnosti i broju ojagnjenih jaganjaca – legla koja imaju ispod tri jagnjeta ne idu u priplod. To se radi zbog očuvanja genetike i plodnosti."

Kvalitetna ishrana je obavezna

Iako je dozvoljen priplod kada životinja dostigne osam meseci, na ovom gazdinstvu se za parenje čeka 10. mesec dobi. Zrele ovce dostižu 70-80 kg, ovnovi 90-110 kg, a u ekstremnim slučajevima ovan dostigne čak i impresivnih 120 kilograma!

Romanovska ovca - i plodnost i kvalitet

"Da bi se postigli dobri rezultati u uzgoju romanovskih ovaca ključne su tri stvari – dobra hrana, čista voda i provetren objekat", naglasio je on i dodao:

"U ishrani je najviše zastupljeno seno lucerke, a u poslednje vreme i senaža raži, sudanske trave i lucerke. Obavezan je i obrok koncentrovanog hraniva – od 250 gr pa sve do 1 kg kada su ovce u laktaciji. Kao prostirku koristimo žitnu slamu, a u obrok se dodaje i ječmena slama kao prirodni izvor selena."

Dodaje da je obavezan i unos soli u vidu tvrdih lizalica sa vitaminsko – mineralnim dodacima.

Objekti koji omogućavaju provetravanje

Objekti u kojima ovce borave su pokriveni i ograđeni.

"Glavni objekat je sa dve strane zaštićen zidovima koji štite ovce od niske temperature i prodora sunčanih zraka, dok su dve strane delimično otvorene i obezbeđuju najvažniju stvar – provetravanje", pojašnjava naš domaćin, dodajući da je drugi objekat delom pokriven, a delom pod otvorenim nebom, dok je treći objekat rezervisan za ovnove.

"S obzirom na to da matično stado broji 80 do 100 grla u budućnosti je moguća izgradnja namenskog objekta za uzgajanje."

Da li strahuju od slinavke i šapa?

Na pitanje da li strahuju zbog pojave zarazne bolesti slinavke i šap u pojedinim evropskim zemljama, kaže da im je veterinarska služba predočila mere prevencije i zaštite objekata i životinja.

"Na našem gazdinstvu se obavlja vakcinacija protiv parazita dva do tri puta godišnje, kao i protiv različitih sojeva klostridije u trećem mesecu graviditeta kako bi imunitet prešao na jaganjce. Redovno se vadi krv za svako grlo, a za priplodne ovnove idu i dalje analize krvi. Takođe, redovno se stavljaju ušne markice radi praćenja životinja", naglašava on.

Koriste podsticaje po kvalitetnom priplodnom grlu, kao i podsticaje po jagnjetu predatom klanici ili izvezenom u inostranstvo. Iako su se posvetili stočarstvu, ratarstvo nisu zapostavili. Ostvaruju pravo prečeg zakupa zemljišta u državnoj svojini po uslovnom grlu.

Polovina zemljišta koje je pod ratarskom proizvodnjom je u njihovom vlasništvu, a polovinu rade u zakupu. Poznati su i po uzgoju paradnih konja.

"To je nešto što radimo iz hobija", završio je Rudan.