Uticaj hranjenja krmača na prašenje: Manje kalcijuma, više vlakana - zašto?

Greške u ishrani krmača, mogu imati fatalne posledice za prasad, posebno u trenutku samoga prašenja, objasnio je dr Franc Lapa za Agrarheute.

Izbor i kvalitet hraniva deluje na krmače, a onda i prasad. Problemi započinju sporim prašenjem, većim brojem mrtvorođenih, a nastavljaju se nedovoljnom količinom mleka i završavaju većim gubicima i prelakom mladunčadi u trenutku odbijanja.

Višak kalcijuma smanjuje mlečnost

Kada hrana za suprasne krmače sadrži previše kalcijuma to dovodi do smanjenog oslobađanja paratireoidnog hormona iz paratireoidne (doštitne) žlezde. To smanjuje mobilnost kalcijuma u fazi prašenja i smanjuje se proizvodnja mleka.

Sam proces je spor. Prasci izlaze sporo, a posteljica se izbacuju sa zakašnjenjem od nekoliko sati ili dana. To dovodi do razvoja bakterija i raspadanja u materici. Pokreću se upalni procesi, koji ometaju oslobađanje prolaktina iz hipofize. Protok mleka tada se zaustavlja ili presuši.

Obezbediti dovoljno sirovih vlakana u hrani

Drugi važan aspekt je snabdevanje krmača sirovim vlaknima. Pored njihovog udela u obroku, važnu ulogu igra i udeo onih koja se mogu fermentisati pomoću bakterija. Hrana kao što je pulpa šećerne repe, sojine ljuske, zobene mekinje ili lucerka imaju visok sadržaj rastvorljivih vlakana, što značajno ubrzava prolaz kroz digestivni trakt i tako sprečava zatvor kod krmače.

Vlakna sprečavaju nakupljanje endotoksina u crevima koji se stvaraju zbog sporijeg prolaza hrane u crevima, što na kraju dovodi do nedostatka hranljivih materija u plodu u završnoj fazi i to kroz upalne reakcije i poremećenu funkciju creva. Ova pojava je poznata kao sindrom metaboličkog stresa, a jedini način da se izbegne je hrana bogata vlaknima, posebno pre prašenja.