Uvodi li se red u svinjarstvo?

"Da bi napravio 10.000 koraka moraš napraviti prvi", kažu Kinezi. Samo da ne bude po onoj našoj, "ne lipši magarče do zelene trave". Definitivno, u oblasti svinjarstva krenulo se u sređivanje stvari.

Novi pravilnik - tek početak

Od 1. januara 2016. se primenjuje novi Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, čije donošenje je još pre sedam meseci pokrenula redakcija lista "Gazdinstvo". Uspostavljanjem Pravilnika na dobrom smo putu da sprečimo korišćenje mlevenih kostiju sa antibioticima, teškim metalima, kokciodiostaticima u različitim proizvodima. Kažem, na dobrom putu, pošto su u hladnjačama lagerovane hiljade tona ovog mesa, a još nije uspostavljena kontrola u primeni novih standarda u proizvodnji.

Farmeri očekuju interventan otkup

Potom je država podigla prelevmane na uvoz svinjskog mesa sa 10 na 15 dinara, a bilo je i smena u Upravi za veterinu. Te poteze je pozdravio i Zlatan Đurić predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice. Konstatuje da je stanje u sektoru svinjarstva i dalje teško.

"Ljudi koji su kumovali krahu svinjarstva i koji su šurovali sa uvozničkim lobijem su smenjeni, radi se o čelnicima uprave za veterinu. Očekuju se smene državnih sekretara i pomoćnika ministra koji su sve to aminovali i pravili opstrukcije i probleme. Ako bi se usaglasile naše veterinarske odredbe sa onim u evropskoj uniji uveo bi se karantin za uvoz živih svinja. Očekujemo i mogućnost interventnog otkupa", kaže Đurić.

Kvalitetna genetika i ishrana obezbeđuju opstanak

Stučnjaci upozoravaju na to da farmeri ne mogu svake godine od države da očekuju da im interventno otkupljuje višak tovljenika. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Ivan Radović savetuje farmere da proizvode isključivo za poznatog kupca.

"Moramo biti svesni da držanje i proizvodnja svinja nije isto. Nije tovljenik sve što ne završi u priplodu, već je tovljenik trorasno grlo koje je dobijeno iz parenja F1 nazimica sa termalnim nerastovima. Takva grla obezbeđuju visok prirast, dobru konverziju i visok randman mesa. Samom farmeru takva grla obezbeđuju nisku cenu koštanja. Ona potroše malo hrane za ono što nam daju. Danas u Srbiji tovljenike plaćamo na osnovu žive mere. Tako da životinja od 100 kg, jedna mesnata druga masnija, imaju skoro potpuno istu cenu. Razlike su, možda, u 10-15 din. Farmer koji ima masniju životinju ima znatno skuplju proizvodnju koja nije konkurentna na tržištu. Takvi proizvođači polako ispadaju iz ove priče", kaže Radović.

Plaćanje na liniji klanja

Ivan Radović kaže da je neophodno da zaživi plaćanje na liniji klanja na osnovu procenta mesa. "Ti pravilnici su u pripremi, a klanice se već pripremaju za taj posao. Njima je u interesu da dobijaju što kvalitetnije tovljenike, samim tim sebi obezbeđuju kvalitetniji input. Farmeri moraju da znaju šta proizvode. Ako na jednoj strani imamo tovljače, a na drugoj proizvođače prasadi, mora se znati da li su to prasad za tov ili su to prasad isključena iz priploda. Mi danas ne znamo kolika je starost tovljenika prilikom isporuke. Dobro pitanje za farmere je koja je cena koštanja njihovih tovljenika. Prema nekim poslednmjim informacijama starost tovljenika od 105 kilograma se kreće od 180 dana pa naviše. To je za 10-20 dana duže nego što bi trebalo da bude da bi ostvarili profit u ovoj proizvodnji. Neophodno je da menadžeri udruženja koja okupljaju farmere naprave dogovor sa klaničnom industrijom. Da klaničnoj industriji ponude određen broj tovljenika u određenom intervalu sa određenim kvalitetom. Ako i posle toga klaničari odustanju od saradnje sa farmerima trebalo bi da se nađu u medijima kao negativan primer", kaže Radović.

Neoplanta: sveže meso samo sa domaćeg tržišta

A da je klanična industrija raspoložena da sarađuje sa našim farmerima, potvrđuje i primer Neoplante. Direktor nabavke u Neoplanti Ivan Partonjić kaže da sveže svinjsko meso obezbeđuju sa domaćeg tržišta: sa svojih farmi, iz kooperacije i od proverenih dobavljača.

"Sveže meso nabavljamo isključivo na domaćem tržištu. Lane smo nabavili 160.000 svinja. Od toga je 40.000 sa sopstvene farme i uslužnog tova. Preostale tovljenike nabavljamo od drugih proverenih dobavljača. Naš cilj je da nabavimo što kvalitetnije svinje. E tu je problem. Često na domaćem tržištu nam se nude svinje koja kvalitetom ne zadovoljava naše standarde. Za većinu naših proizvođača standardi EU su nedostižni. Bez podizanja kvaliteta svinja, odnosno veće mesnatosti i podizanja efikasnosti proizvodnje na farmi, što podrazumeva proizvodnju tovljenika za 1 €/kg i niže, srpski farmeri i celokupna industrija će teško opstati u tržišnoj trci sa farmerima iz okruženja. Moramo da što pre uspostavimo sistem plaćanja na osnovu mesnatosti", kaže on.

Uslovi saradnje

Ivan Partonjić objašnjava pod kojim uslovima sarađuju sa malim farmerima. "Već nekoliko godina smo jedan od najvećih organizatora uslužnog tova. Malom proizvođaču koji ima objekte za tov obezbeđujemo prasad, hranu i 100% otkup svinja sa unapred zagarantovanom zaradom, u zavisnosti od njegove efikasnosti. Praksa je pokazala da kvalitetnom genetikom i kontrolisanom proizvodnjom hrane dobijamo najbolje rezultate i za odgaivača i za nas", kaže Partonjić.

Trećina od izvoza kukuruza na uvoz svinja

U narednom periodu država bi trebalo pravilnicima da reguliše sistem plaćanja prema mesnatosti tovljenika. Uostalom, to je praksa poljoprivredno razvijenih zemalja. Time se stimulišu napredniji proizvođači koji ulažu u genetiku i imaju dobre proizvodne rezultate. I za kraj, podaci koji govore gde je naš sektor svinjarstva. Prema pisanju "Politike" u prvih 11 meseci prošle godine izvezli smo kukuruz vredan 382 miliona dolara, dok smo uvezli živih svinja za 55 miliona dolara i zamrznutno svinjsko meso vredno 42 miliona dolara. Dakle trećinu novca od izvezenog kukuruza smo potrošili na uvoz svinjetine umesto da smo životinje utovili u Srbiji.

Foto: pixabay.com