Zovu ga "vitamin plodnosti", ali njegova uloga ide mnogo dalje

Iako u ishrani goveda često ostaje u senci minerala, energije i proteina, vitamin E je jedan od najvažnijih nutrijenata u proizvodnji mleka i mesa. Kod visoko proizvodnih mlečnih krava, potrebe za njim posebno rastu u periodu intenzivnog metabolizma i povećanog oksidativnog stresa. Ne treba zanemariti niti njegovu povezanost s mastitisom, plodnošću, imunitetom i kvalitetom mleka i mesa.

"Kod preživara, posebno visoko proizvodnih mlečnih krava, potrebe za vitaminom E sve su veće zbog metaboličkih zahteva povezanih s visokom proizvodnjom i ekoloških faktora", napominje Pero Gnjidić, specijalista za govedarstvo-proizvodnju mleka u kompaniji "Sano".

Među njegovim biološkim funkcijama najvažnije su: neutralizacija slobodnih radikala, jačanje imunološkog odgovora, zaštita mišićnog tkiva, podrška reproduktivnom sistemu i poboljšanje stabilnosti i kvaliteta mleka i mesa.

Uloga u organizmu goveda i proizvodnji

Vitamin E (tokoferol), pojašnjava, deluje kao glavni antioksidans u zaštiti ćelijskih membrana, štiteći ćelije od oksidativnog stresa, sprečavajući oštećenje tkiva i doprinoseći stabilnom funkcionisanju brojnih organskih sistema. Kod mlečnih krava, visoke proizvodnje i intenzivnog metabolizma, posebno u periodu oko telenja, adekvatno snabdevanje ovim vitaminom direktno je povezano sa zdravljem vimena, uspehom reprodukcije i imunitetom.

Dakle, period oko telenja najkritičniji je za pojavu metaboličkih i infektivnih bolesti, dok je smanjenje rizika od pojave mastitisa jedna od najpoznatijih veza vitamina E s proizvodnjom mleka. On podržava funkciju leukocita i njihovu sposobnost borbe protiv bakterijskih infekcija u mlečnoj žlezdi.

"Brojna istraživanja pokazuju da suplementacija vitaminom E i selenom smanjuje učestalost kliničkog i subkliničkog mastitisa, skraćuje trajanje upala i poboljšava kvalitet mleka, odnosno utiče na niži broj somatskih ćelija", navodi naš sagovornik, dodavši da se viša proizvodnja i njena bolja stabilnost takođe mogu pripisati ovoj vezi, jer dovoljan nivo vitamina E pospešuje zdravlje vimena i rezultira stabilnijom laktacijom.

Takođe, s razlogom ga nazivaju "vitamin plodnosti", jer je reprodukcija krava snažno povezana s oksidativnim stresom, posebno nakon telenja. Njegov nedostatak može dovesti do: zaostajanja posteljice, upala materice = metritisa i endometritisa, slabijeg tonusa materice, slabije izraženosti estrusa i dužeg servis perioda.

"Vitamin E smanjuje upalne procese i podržava normalne kontrakcije materice, što je ključno za pravovremeno izbacivanje posteljice i brži razvoj fiziološke reproduktivne funkcije", napominje Gnjidić.

Imunitet kod mladih i odraslih životinja

Telad se rađa s ograničenim zalihama vitamina E. Kako je kolostralna apsorpcija ključna, njegov nedostatak, kao i selena, kod krave rezultira slabijim kvalitetom kolostruma i smanjenim imunitetom teleta. Posledice uključuju slabiji refleks sisanja, povećanu sklonost prolivima i respiratornim infekcijama, slabiji rast i povećanu smrtnost teladi.

Kod odraslih goveda je, prema rečima ovog stručnjaka, važan za jak odgovor imuniteta, oporavak od infekcija i otpornost na stresne uslove (transport, promena hrane, toplotni stres).

U tovnom govedarstvu, adekvatno snabdevanje životinja vitaminom E doprinosi poboljšanju stabilnosti boje mesa, manjem oksidativnom kvarenju, dužem roku trajanja, kao i boljem ukupnom senzornom utisku.

"Vitamin E usporava proces oksidacije mioglobina, čime meso duže zadržava svež izgled", dodaje Gnjidić.

Faktori potrošnje

Treba napomenuti i da se preživari razlikuju od monogastričnih životinja po tome što burag razgrađuje deo vitamina E, što znači da je stvarni unos manji od onog u obroku, pa su potrebne veće količine.

I kvalitet voluminozne hrane direktno utiče na nivo sadržaja ovog mikro nutrijenta, kojeg silaže sadrže manje od sveže biljke koja se silira, a i duže skladištenje smanjuje njegovu količinu u hrani. Stručnjak pojašnjava da u praksi, najveći gubici nastaju u loše konzervisanoj silaži, gde dolazi do razgradnje tokoferola.

Hrana siromašna vitaminom E ili s dosta materija koje povećavaju potrebe: Stare ili loše skladištene silaže, suva hrana s visokim procentom polinezasićenih masnih kiselina, obroci s puno oksidovanih masti, obroci s puno skroba.

Određene situacije u govedarstvu povećavaju potrebu za ovim vitaminom. Primer je visoka mlečnost - što krava ima veću proizvodnju, to je veći oksidativni stres i potreba za antioksidansima. Period oko telenja (tri nedelje pre i posle) je najkritičniji jer imuni sistem slabi, a organizam troši velike količine vitamina.

"Ne treba zaboraviti ni toplotni stres jer visoke temperature povećavaju proizvodnju slobodnih radikala. Takođe, njegovu potrošnju povećavaju bolesti i infekcije jer telo troši vitamin E tokom imunološke reakcije", navodi specijalista za govedarstvo, dodajući da potrebe variraju zavisno od obroka, kondicije i proizvodnje.

Opće preporuke su:

Najjači efekat

Kako pojašnjava naš sagovornik, vitamin E najjači efekat pokazuje u kombinaciji sa selenom, jer zajedno čine najvažniji antioksidativni sistem u telu goveda: tokoferol štiti ćelijske membrane, dok selen kroz enzim glutation-peroksidazu uklanja perokside nastale oksidacijom. Zbog toga se nedostatak jednog nutrijenta često manifestuje slično kao nedostatak drugog.

"U nekim situacijama, čak i uz adekvatnu suplementaciju, smanjena apsorpcija selena, na primer, zbog visokog udela sumpora u vodi ili hrani, može povećati potrebe za vitaminom E", napominje.

Dodavanje putem hrane

Sve njegove prethodno navedene uloge čine ga nezamenljivim delom moderne ishrane. Kako goveda ne mogu samostalno da ga sintetišu, redovno dodavanje je nužno. U praksi je najčešće i najjednostavnije, a ujedno je i efikasno, dodavanje putem hrane: "Bilo kao sastavni deo složenih mineralno-vitaminskih dodataka koji uz E vitamin sadrže čitav niz potrebnih minerala i vitamina i daju se govedima umešani u TMR obroke, kompletne ili dopunske krmne smese ili kod držanja na paši u obliku čvrstih lizalica za dodatno snabdevanje mineralima i vitaminima na pašnjaku", zaključuje Gnjidić.

Dakle, nije reč o samo još jednoj stavci u obroku, važan je za zdravlje i stabilnu proizvodnju, posebno u vreme telenja, ranoj laktaciji i u stresnim periodima, kada su krave osetljivije na bolesti i reproduktivne probleme. Drugim rečima, ne možemo ga smatrati troškom, već preventivnom merom koja održava zdravije životinje, što znači i manje veterinarskih intervencija, kao i bolju ekonomiku farme.

^{*Naslovna fotografija: Sano/Karolina Rastija}