Kako treba da izgledaju hranilišta za divljač i šta im davati da jedu?

Lovci kažu da prvi sneg treba da dočekaju potpuno spremni, a to između ostalog podrazumeva izgradnju novih i popravku starih hranilišta u lovištu. Njih treba postaviti na mestima gde se divljač najčešće zadržava.

Hrana treba biti kvalitetna

Podrazumeva se da blagovremeno treba obezbediti dovoljno kvalitetne hrane za divljač, a taj posao treba obaviti krajnje odgovorno uz primenu pravilnih tehnoloških metoda. Osim toga praksa je da sa prihranjivanjem treba početi već tokom jeseni, kako bi se životinje na vreme navikle da dolaze na određeno hranilište, a lovci i lovni radnici dobro znaju da za iznošenja hrane u lovištu ne treba čekati elementarne nepogode i sneg.

Evo zašto je važno hranjenje divljači tokom zime

Broj mesta za hranjenje zavisi od broja divljači, uvek su bolja natkrivena kako hrana ne bi kisla, a neophodno je i postavljanje solišta. Hrana, kukuruz ili seno mora biti kvalitetna jer je zimska prihrana divljači ključna za opstanak i kondiciju, a sve u cilju obezbeđivanja energije kako bi ona lakše podnela niske temperature, sačuvala zdravlje.

Aktivnosti u skladu sa zakonom

Uprava Ministarstva poljoprivrede za šume je upozorila da najavljen obilan sneg i niska temperatura narednih dana mogu teško ugroziti divljač u lovištima širom Srbije. U tim situacijama ona je izložena nedostatku hrane, mrazu, stvaranju ledene pokorice i otežanom kretanju, što može dovesti do uginuća i narušavanja stabilnosti populacije.

Kako se navodi u saopštenju korisnicima lovišta naloženo je da prate stanje divljači, obezbede zimsku prihranu i očuvaju mir u lovištima. Ukoliko je vremenske prilike ugroze, zakonom je omogućeno uvođenje privremene zabrane lova. Tu odluku donose korisnici lovišta na osnovu stanja i u saradnji sa lovnim inspektorima, piše u saopštenju. Ipak, tokom privremene zabrane lova, kako je navedeno, moguć je lov isključivo radi sprečavanja štete od određenih predatora i to samo u meri koja je neophodna za zaštitu ljudi, imovine i divljači.

Sve organizovane aktivnosti u lovištu moraju se sprovoditi uz poštovanje zakona i mera bezbednosti, bez nepotrebnog uznemiravanja divljači, upozorava Ministarstvo.

Uprava za šume je pozvala korisnike lovišta da postupaju odgovorno i u skladu sa zakonom da bi se izbegle negativne posledice po divljač i očuvala vrednost biodiverziteta u lovištima.

Hranilišta se redovno obilaze

Lovac Nenad Tomašić je član lovačkog društva "Fazan Tovariševo" sa ostalim lovcima obavlja zimske aktivnosti oko hranjenja divljači.

"U našem lovačkom društvu imamo pet lovačkih grupa i pet lovačkih terena, svaka grupa je odgovorna da 10 godina na svom izvučenom terenu obnavlja hranilište i u zimskim uslovima iznosi hranu. Od hrane uznosimo kukuruz u klipu i zrnu, zrno žita, suncokret i za srneću divljač iznosimo grumene soli", rekao je Tomašić i dodao da redovno obilaze hranilišta i čim primate da nedostaje hrane donose novu i dopunjavaju.

"Stariji lovci su nas naučili da hranilišta pravimo od prirodnog materijala kojeg nađemo u prirodi i jako su se dobro pokazala. Bitno je da budu okrenuta ka jugu, a ona niska strana krova da je prema severu, kad sneg pada da ne ulazi u hranilicu, ali ne sme biti do zemlje u slučaju da se plemenita divljač nađe pod, ako predator napadne - da može pobeći", objasnio nam je sagovornik dodajući da od divljači udruženje raspolaže sa onom sitnijom: zec, fazan, jarebica, divlja patka, a od krupne imaju srneću divljač.

Obavezna so

Slobodan Kopanja, lovočuvar u udruženju "Palanka-Mladenovo" kaže da bez obzira na snežne padavine redovno hrane divljač. U lovištu imaju sve vrste sitne i visoke divljači osim lopatara i muflona.

"Imamo dovoljne količine hrane, a obavezno u lovište nosimo i so. Svakodnevno dodajemo nove količine na hranilišta", rekao nam je Kopanja napominjući da se lovište u Mladenovu proteže na 5.000, a zajedno sa Bačkom Palankom na oko 16.000 hektara.