Koliki profit mogu da donesu ekosistemske usluge?

Ekosistemi čoveku umogućuju različite dobrobiti, koje može besplatno da iskoristi. Jedan od takvih je i ekosistem Bosutske šume, koji je najveći kompleks lužnjačkih šuma u Evropi. Vredan je, ali nedovoljno popularizovan, smatraju stručnjaci, koji su ga uključili u pilot projekat za ekonomsko vrednovanje ekosistemskih usluga.

Ekosistemske usluge Bosutskih šuma

Nikola Stojnić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže za RTV da su odabrali četiri najvažnije usluge: proizvodnja drveta, odbrana od poplava, tradicionalno svinjarstvo u šumama - žiropaša i retke zaštićene biljne i životinjske vrste:

"Sva četiri aspekta su dobrobiti od prirode. Mi smo kroz studiju slučaja pokušali da vidimo kako bi se zajedničkim radom mogao unaprediti i poboljšati njihov nivo, čak i kvantitativno da se izrazi koliko će to biti kvalitetnije".

Stočarstvo može da doprinese održavanu ekosistema

Kristina Kujundžić iz Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu je rukovodilac projekta i kaže da se vrednovanjem ekosistemskih usluga i ulaganjem u zaštitu može doprineti i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica, ali i smanjenju troškova u budžetu:

"Lokalna zajednica može da otvori nova radna mesta i da zaradi. To je primer sa stočarima koji se bave tradicionalnim svinjarstvom u Bosutskim šumama. Osim što svoje proizvode i meso mogu da plasiraju po višim cenama, oni ovakvim vidom stočarstva doprinose i održavanju tog ekositema. Važno je samo pronalaženje prave mere u svemu tome, da se minimalizuje šteta od takvog načina pašarenja, a s druge strane da se vidi kolike su prednosti održavanja ekosistema".

Inženjerska rešenja danas nisu dovoljna

Direktora beogradske kancelarije Međunarodne unije za zaštitu prirode IUCN Borisa Erga smatra da prirodna rešenja mogu da učine društvo otpornijim na razne elementarne nepogode i da samo inženjerska rešenja danas nisu dovoljna: "Kombinacija takozvane sive i zelene infrastrukture verovatno je put za budućnost. Takvi projekti su zahtevni i potrebno je planiranje, vreme, saradnja između više sektora, integrisano znanje i onda ima rezultata".

Ideja je da se projekat širi, te da u u narednoj fazi pokrije celu teritoriju u prekograničnom području, a to su Spačvanske šume u Hrvatskoj i deo Bosutskih šuma u Republici Srpskoj.