Pet najskupljih vrsta drveta: Koji trupci šumoposednicima donose pravo bogatstvo?

Zimski meseci u šumarstvu ne znače mirovanje, naprotiv. Upravo je zima vreme seče, pripreme trupaca i održavanja aukcija na kojima se prodaje najvrednije drvo. Svake godine pojedini trupci privlače veliku pažnju jer za njih kupci nude iznose od nekoliko hiljada, pa čak i desetina hiljada evra, piše Agrarheute.

Veliki deo Nemačke prekriven je šumama, a šumoposednici i šumarstvo predstavljaju značajan privredni sektor. Drvo kao prirodni i obnovljivi resurs i dalje je izuzetno traženo, a cene poslednjih godina rastu.

Prema podacima iz tamošnjeg sektora, takozvani "klaster šumarstva i drvne industrije" zapošljava oko milion ljudi u više od 115 hiljada kompanija, uz godišnji promet od čak 187 milijardi evra. Drvo se koristi kao građevinski materijal, za grede, daske i moderne kompozitne materijale, ali i u zanatstvu, od izrade stolica do violina. No, nisu sve vrste jednako vredne.

Cena zavisi od vrste, retkosti i trendova

Njenu vrednost određuje više faktora: vrsta drveta i njegova tehnička svojstva poput tvrdoće, trajnosti i težine, zatim retkost stabla, ali i estetske karakteristike - boja, struktura i tekstura godova.

Zanimljivo je da na cenu utiču čak i trendovi, odnosno "moda" u industriji nameštaja ili muzičkih instrumenata. Kada se određena vrsta nađe u fokusu potražnje, cene mogu naglo skočiti.

Najviše iznose postižu na aukcijama, gde se susreću izuzetna kvaliteta i snažna potražnja kupaca. U takvim slučajevima jedan trupac šumoposedniku može doneti zaradu uporedivu sa vrednošću automobila.

Slovenački rekord: Trupac prodat za 47.838 evra

Koliko vredi vrhunsko drvo najbolje pokazuje primer iz Slovenije, gde se svake godine održava tradicionalna licitacija vrednih sortimenata u Slovenj Gradecu, u organizaciji Društva vlasnika šuma Mislinjske doline, Saveza vlasnika šuma Slovenije i Zavoda za šume Republike Slovenije, objavljeno je na njihovim stranicama Hsups.

Licitacija je namenjena prodaji najkvalitetnijeg drveta po najvišim tržišnim cenama, a sortimenti se koriste za proizvode sa velikom dodatnom vrednošću - od muzičkih instrumenata i luksuznog nameštaja do delova za vozila i plovila.

Još uvek drži rekord najskuplji trupac koji je 2022. godine prodat za čak 47.838 evra, odnosno neverovatnih 23.800 evra po kubnom metru!

Posebno se istakao gorski javor, koji je dominirao aukcijom - čak šest najskupljih trupaca bilo je upravo te vrste. Drugi najskuplji postigao je cenu od 33.898 evra, treći 32.944 evra, a četvrti 20.649 evra. Prosečna cena gorskog javora iznosila je 513 evra po kubnom metru.

Deblo gorskog javora prodato za 9.906 evra!

Mnogi će se zapitati kako jedan komad drveta može toliko da košta, ali kada se zna da se violine proizvode upravo od javora, a cene ovih instrumenata dosežu više hiljada evra, računica je sasvim jasna. Inače, malo je poznato da najkvalitetniji gorski javor potiče iz Bosne i Hercegovine, a poznati proizvođač violina iz Indije, Vinaj Murali, čija se porodica ovim poslom bavi više od 40 godina, koristi isključivo javor iz BiH. Osim toga, i slavni Stradivari je za svoje violine koristio ovo drvo iz susedne nam države.

Na licitaciji su učestvovali kupci iz više zemalja - Slovenije, Austrije, Italije, Nemačke i Hrvatske - a najskuplji trupac završio je u Italiji. Organizatori su zaključili da se ponovo potvrdilo kako u slovenačkim šumama raste pravo bogatstvo, ali i da ga vlasnici znaju prepoznati i valorizovati.

Ujedno se ističe da su šume u Hrvatskoj po strukturi i kvalitetu vrlo slične slovenačkim, a u nekim delovima čak i bolje, ali tržište često ne odražava realnu vrednost sortimenata, zbog čega vlasnici smatraju da su dugoročno zakinuti.

Pet najskupljih vrsta drveta u Evropi

Prema podacima sa aukcija i šumarskih procena, među vrstama koje postižu najviše cene po kubnom metru ističu se: javor, oskoruša, hrast, orah i smrča.

Gorski javor smatra se jednim od najcenjenijih stabala, posebno u varijanti tzv. „rebrastog javora“, poznatog po posebnoj strukturi godova.

Oskoruša je retka i izrazito tražena vrsta. U šumarskim krugovima spominju se cene i do 14.000 evra po kubnom metru, ali zvanično potvrđen rekord iznosi 4.400 evra po kubnom metru, postignut na aukciji šumskog ureda Arnstadt.

Hrast je tradicionalno među najvrednijim vrstama u Evropi, naročito u industriji nameštaja i proizvodnji buradi. Početkom 2026. godine jedan trupac lužnjaka prodat je po ceni od 3.489 evra po kubnom metru na aukciji u Malhinu.

Orah je poznat po luksuznoj boji i strukturi građe, zbog čega je posebno tražen za izradu nameštaja i furnira. U Donjoj Austriji 2024. godine postignuta je cena od 3.010 evra po kubnom metru, dok je 2021. zabeležena prodaja po ceni od 2.878 evra po kubnom metru.

Iako se smrča često naziva "hlebom šumarstva" jer je široko rasprostranjena i koristi se masovno, pojedini trupci izuzetnog kvaliteta mogu postići rekordne iznose.

U Tirolu je jedan trupac iz mesta Šnan prodat za 1.113 evra po kubnom metru, što je najviša cena ikada postignuta na Tirolskoj aukciji. U Koburgu je 2024. godine postignuta cena od 468 evra po kubnom metru, što se takođe smatra vrlo visokim iznosom za ovu vrstu.

U svetu cene idu i daleko više

Ipak, evropske vrste drveta u globalnim okvirima ponekad deluju kao "povoljna kupovina". Neka egzotična postižu višestruko veće cene.

Na primer, afrička ebanovina na tržištu može dostići između 10.000 i 15.000 evra po kubnom metru. Još skuplje je tzv. agarovo drvo (Adlerholz ili Oud), retko i smolasto, koje nastaje kada stabla roda Aquilaria budu zaražena određenom vrstom gljivice. Prema nezvaničnim informacijama, za takvo drvo navodno su se nudile cene i do 100.000 evra po kilogramu.

Stručnjaci upozoravaju da visoke cene ne znače da je ulaganje u drvo jednostavan put do zarade. Stablima su potrebne decenije da narastu, a vrhunski kvalitet zavisi od brojnih uslova - vremenskih prilika, tla, nege šume i sreće.

Ali jedno je sigurno: tržište drveta i dalje je snažno, a retki i kvalitetni trupci mogu šumoposednicima doneti izuzetnu dobit. Rekordna prodaja u Slovenj Gradecu pokazuje da šume nisu samo prirodno bogatstvo, već i ozbiljan privredni potencijal kada se njima upravlja pametno i tržišno.