Sadnja pravog stabla na pravom mestu i na pravi način smanjuje štetu

'Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio', stihovi su iz poznate pesme Đorđa Balaševića i zapravo pričaju istinitu priču o brojnim greškama koje je tokom svog rada video urbani šumar Andrija Majić. Proveli smo s njim jedan radni dan i saznali u čemu ljudi najčešće greše kada je u pitanju izbor i sadnja stabala.

"Čak i oni koji se time bave naprave ključnu grešku, a to je da stablo samo posade u zemljište koje su iskopali za sadnu jamu bez dodavanje prihrane, bez promišljanja kakvo je tlo u koje sade, kako će se razvijati koren, a nekad i bez učvršćivanja“, kaže Andrija tokom penjanja na jednu vrbu koja je već nekoliko puta korenjem probila cevi septičke jame i vlasnici su odlučili da je ipak sruše.

Pogrešan izbor vrste za određeno podneblje, gusta sadnja stabala zbog koje samo rastu u visinu kako bi uhvatili sunčeve zrake, sadnja preblizu stambenom objektu, preduboko zakopavanje sadnice… Niz pogrešnih koraka je dugačak. Nedavno je tako video kako su na samo metar udaljenosti od ograde posađeni gorski javori koji su stabla od više od 25 metara visine.

Bez rezidbe prve dve, tri godine

"Stabla ne idu jako duboko, u početnom delu života, treba mu što šira sadna jama. I ono što pokušavam ljudima da objasnim, ne sme se orezivati prve dve, tri godine, jer mu je već dovoljan stres bilo iskopavanje i sadnja“, ističe, dodajući kako su voćke druga priča jer se one ipak orezuju zbog plodova.

Savet je da prilikom kupovine uvek proverite da li je korenje prošlo kroz supstrat ili je samo zatrpano u njega. Nakon toga proveravaju se drugi delovi stabla, postoje li u zoni debla oštećenja, trulež, nedostatak kore, kakav je raspored grana, da li ih je previše odsečeno "Sajetujem im uvek da sade do visine do koje je sadnica bila posađena u tegli ili bali, čak i kod golog korena će videti nivo sadnje. I uvek je dobro pogledati ima li koren one tanke žilice koje su važnije od debelog korenja“, reći će iskusni šumar.

Našeg sagovornika smo sreli na lokaciji gde je trebalo srušiti jelu koja se osušila s jedne strane i po kori je imala vidljiva oboljenja.

"Iz nekog mog iskustva jele u niziji znaju da se sruše ako nisu u nekim grupama ili ako je peskovito zemljište, jer vole da se prime za kamenje ili povežu s drugim stablima korenjem“, opisuje.

Još niste nabavili ogrevno drvo? Proverili smo kakve su cene

Arboristi poput Andrije koriste Vizuelnu procenu drveta (Visual tree assesment - VTA) metodu kojom procenjuju stanje nekog stabla. Često se dogodi da ga neko pozove uveren da stablo treba srušiti, a zapravo ga Andrija raznim metodama spasi. "Ako postoji problem da bi stablo zbog težine grana moglo da padne onda ga prvo orežemo, ali ne primetno, nego ga olakšamo na ciljanim tačkama ili postavljamo sajle ako primetimo šupljinu i to rešava 90 odsto problema“, objašnjava dodajući kako nema nikakvog sečenja vrha jer je to za stablo najgore.

Stanište se može popraviti rahljanjem, zamenom zemlje, odvodnjavanjem vode ako je stablo u području gde je ima previše, a moguće je i postavljanje gromobrana ako je to strah vlasnika.

Panj je koristan za okolinu

Ipak, teško je ponekad objasniti vlasnicima okućnica, ali i rukovodiocima parkova šta je dobro i kakvi su trendovi u svetu. Kod rušenja stabla, na primer, dobro je ostaviti panj, jer je on koristan za okolinu kao dom raznim insektima i gljivama. "Napolju je praksa orezivanje grana koje podseća na nešto što bi priroda napravila, dakle, da nije pravilan rez nego kao da se grana slomila od vetra. Time se stvaraju veteranska stabla koja bi trebala da razviju otpornost“, spominje neobičnu arborističku praksu koja se razvila jer u svetu sve više nestaju prave šume. Stabla se uzgajaju za drvnu građu i seku se pre pune starosti.

U zemljama EU nije neobično videti i sečku nastalu od stabla i lišća kao podlogu za dečju igru u parkovima.

Stabla su, kaže, čak i potrebnija u gradovima jer uz to što stvaraju kiseonik i smanjuju zagađenje, pomažu u upijanju velikih količina kiše i pomažu u snižavanju temperatura. Ipak, besmisleno je posaditi stablo bez razmišljanja o njegovoj budućnosti, bez značajnog zalivanja u prvim godinama i uz rigorozno orezivanje. Na kraju to završi paničnim pozivom šumaru.