Uprkos usporenom krčenju, nužne su snažnije mere očuvanja šuma

Šume su i dalje pod pritiskom povezanog s klimom i rastuće potražnje za šumskim proizvodima uprkos godišnjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u kojem se navodi da je usporeno krčenje šuma, navodi Euractiv.

Naime, na području evropskog privrednog regiona UNECE, godišnje se ukloni oko 1.454 miliona kubnih metara drveta godišnje, što je jednako 1,1 kubnom metru uklonjenom po osobi, a od toga 18 odsto čini udeo ogrevnog drveta.

Najveća šumska područja u EU

Uprkos određenom napretku u smanjenju krčenja šuma, to nije dovoljno za ublažavanje pritisaka industrijske potražnje, klimatskih i drugih faktora. Ovo naglašava potrebu za snažnijim merama očuvanja i praksama održivog gazdovanja šumama.

Evropska unija je 2022. godine imala 160 miliona hektara šuma, pokrivajući 39 odsto površina njenih članica, što je povećanje od 8,3 miliona hektara u odnosu na 2000.

Najveća šumska područja nalaze se u Finskoj (66,2 odsto udela šuma od ukupne površine), Švedskoj (62,5 odsto) i Sloveniji (58,2  odsto). 

EU parlament produžio rok za usklađivanje preduzeća sa Uredbom o krčenju šuma

Prosečna povezanost šuma (šuma kao celina, da nije rascepkana površina, op.a.) u EU je ključni pokazatelj za podržavanje bioraznolikosti, a prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), ona je iznosila 80,6 odsto u 2021., što je lagani pad od 0,8 odsto u poređenju s 2018. godinom.

Veća šumska područja, poput onih u Sloveniji, Rumuniji, Finskoj i Švedskoj, značajno doprinose većoj povezanosti, dok se manje, rascepkane šume oslanjaju na šumske pojaseve za održavanje povezanosti.

Kako poboljšati povezanost šuma

Nažalost, u mnogim zemljama Evropske unije sveprisutna je fragmentacija šuma koja proizlazi iz urbanizacije, poljoprivrede, razvoja infrastrukture, krčenja šuma i poremećaja poput šumskih požara, oluja, štetočina i bolesti.

Kako poboljšati povezanost šuma, navodi se u Uredbi o obnovi prirode, strategije šuma i bioraznolikost za 2030. gde je navedeno obećanje da će se do 2030. posaditi tri milijarde stabala.

Ipak, prema prvim procenama i uprkos naporima, značajna poboljšanja se verovatno neće ostvariti u tom roku. Razlog tome je kratak vremenski razmak između sprovođenja politike i merljivih efekata, odnosno zbog spore administracije.

Što se tiče stručnog kadra, šumarstvo u zemljama Evropske unije u proseku zapošljava tri osobe na 1.000 hektara. U Slovačkoj je to čak 12,3 osobe, a najmanje ih je zaposleno u Španiji, manje od jedne osobe, odnosno 0,8.

Primarni izvor prihoda za vlasnike šuma i dalje su proizvodi od drveta, čineći većinu globalne vrednosti trgovine šumskim proizvodima. Predviđa se da će potražnja porasti do 49 odsto do 2050., podstaknuta industrijskim potrebama.

Globalna proizvodnja drveta je na rekordnom nivou, dostiže 4 milijarde kubnih metara godišnje, pri čemu se 50 odsto koristi kao gorivo (ogrevno drvo, drveni ugalj, peleti), a ostatak u industrijske svrhe (rezano drvo, ploče i drvna masa).