Francuzi lekovitim biljem uspešno smanjuju upotrebu antibiotika u proizvodnji mesa

U francuskoj provinciji Anžu (na zapadu zemlje, uz Bretanju, op.ur.) poljoprivrednici su se, nakon što je filoksera s prelaza iz 19. u 20. vek poharala njihove vinograde, uveliko preorijentisali na proizvodnju lekovitog bilja. 

Za razliku od danas globalno poznatih vinskih regija - Burgundije, Bordoa ili Šampanja oni nisu u tolikoj meri obnavljali vinograde prelaskom na otpornije podloge, već su na pitanje - šta i kako nakon vinove loze, odgovor prvo pronašli u kamilici. Nakon nje na tamošnjm poljima kroz godine počinju da uzgajaju i brojne druge lekovite i aromatične biljne vrste, objašnjava Kristof Ripol, čelnik kompanije "Natinov" koje se bavi ekstrakcijom vrednih sastojaka bilja.

U tim odlukama starijim više od stotinu godina krije se činjenica da je ovaj kraj danas poznat upravo po toj proizvodnji. Danas su tu hiljade hektara zasada matičnjaka, mente, već spomenute kamilice, ali i brojnih drugih lekovitih i aromatičnih biljaka.

Na krilima tih površina i te proizvodnje stvorila se i podloga za razvoj brojnih firmi specijalizovanih za sadni materijal, destilaciju i ekstrakciju te raznih linija proizvoda vrlo specifičnih namena. Od farmacije, suplemenata ishrani, kozmetike do stočne hrane. Tako ovde na preradu pristižu i biljke iz drugih delova Evrope i sveta.

Upotreba antibiotika: UN predlaže globalno smanjenje, EU zabranu od januara 2022.

“Danas veliki sistemi, otkupljivači, traže dokaz, sertifikaciju da je proizvodnja održiva, da je proizvod kvalitetan, kako bi izbegli rizike te odgovorili na buduće zahteve kupaca”, kaže Olivijer Kleš, direktor firme "Nor-Feed" fokusirane na primenu lekovitog bilja u hranidbi stoke, čime smanjuju potrebu za nepoželjnim sredstvima poput antibiotika. Dakle, istraživanja pokazuju da ostaci antibiotika u mesu, imaju značajan negativan uticaj na zdravlje potrošača. 

Tako danas njihovi proizvodi imaju sve veći uticaj u organskoj proizvodnji mesa, jaja i mleka.

Ove mlade firme stoga rade brojna istraživanja kojima uspešno primenjuju principe cirkularne ekonomije. Oni ostatke od grožđa u proizvodnji vina pretvaraju u vredne ekstrakte za dodatke stočnoj hrani, a organizuju proizvodnju i preradu matičnjaka, sa namenama u raznim industrijama.

Biljem zameniti antibiotike

Proizvodnja "Nor-Feed"-a zasniva se na više od 2.130 hektara, ali tek 300 koriste za celi proizvod (matičnjak), dok u ostalim slučajevima rade sekundarne sirovine, poput kožice ili semenke grožđa, kora od citrusa (limuna i grejpfruta) dok glavnina odlazi u proizvodnju sokova.

"Od početka verujemo da u hranidbi stoke nema prostora za antibiotike”, naglašava Olivijer strategiju koja ih je dovela do razvoja firme i proizvoda te ostvarenja dobrih rezultata i koncu preuzimanja od kompanije "Adisseo" 2016. godine, a koja je deo velike kineske grupacije "China National Bluestar (Group) Co, Ltd".

U njihovim istraživanjima koriste resurse laboratorija Sonas, univerziteta u Anžeu.

 "Tu danas najsavremenijom opremom primenjujemo data istraživanja”, kazuje mladi naučnik Maksime Le Bot pokazujući nam najrazličitiju opremu.

Nor-feed proizvodi imaju različite namene - od toga da poboljšavaju ukus hrane, povećavaju produktivnost i prirast, umiruju životinje ili pak smanjuju osetljivost na stres.

Koliko je sada proizvodnja ove vrste bilja dobila zamah, i koliko je primena široka, pokazuje primer kompanije "Bioplants". Deluju unutar iste industrije, ali s bitno drugačijom misijom. Dakle, oni godišnje na police prodavnica isporuče 3,5 miliona živih biljaka u posudama, odnosno čašicama. Njih je švajcarski kapital doveo u ove krajeve pa tu danas rastu bosiljak, peršun, menta i mnoge druge vrste koje plasiraju u maloprodaju, otkrio nam je direktor staklenika Angel Rodrigez (naslovna fotografija).