Gde se u Srbiji gaje retke vrste hoja cveća?

Da biste gajili hoja cveće potrebno vam je dosta znanja, umeća, ali i odgovarajući uslovi. Miroslav Džigurski iz Bečeja jedan je među retkim kolekcionarima ove biljne vrste, koji u svojoj kolekciji ima čak 340 različitih primeraka i sorti te porodice biljaka. Mnoge od njih, osim njega, nema niko više u Srbiji.

Izuzetno osetljiva na promene temperatrura

Za hoje važi da žive dugo i da im treba obezbediti podlogu za penjanje u vidu merdevina. Postoje i pojedine vrste koje rastu i formiraju se kao žbun, stoga zahtevaju periodično šišanje, dok druge traže da budu zakačene i da im listovi padaju kao kod puzavica. Preporuka je da se gaje uglavnom u kućnim uslovima. Izuzetak može biti vrsta hoja karnosa, koju je moguće izneti napolje u toku proleća i leta jer joj odgovara raspon spoljašnjih temperatura od 10 do 35 stepeni Celzijusovih.

"Hoje zahtevaju dosta truda i često moram pojedine ponovo da ožilim, jer im koren propadne iz različitih razloga. Nisu sve toliko lake za uzgoj u kući. Mnoge vrste još nisu istražene, neke su otkrivene tek prošle godine i već ih imam u svojoj kolekciji. Zato ne znamo kako se ponašaju u kući i često moram da eksperimentišem kako bih shvatio šta im je potrebno", kaže Džigurski.

"Voštani cvet" pripada vrsti egzotičnog cveća koje raste na različitim nadmorskim visinama - od Tajlanda, Vijetnama, Filipina pa čak do Japana. Svaka vrsta je specifična i traži posebne uslove. Neka su toliko osetljive da im i manja promena temperature ne odgovara, zbog čega krenu da venu. 

"Vodim računa da pojedinim vrstama ne bude previše toplo. Čak i u toj zemlji gde rastu ne mogu da podnesu sve uslove. Imam jedan primerak koji raste većoj nadmorskoj visini na Filipinima. Ljudi koji tamo žive su mi rekli da ne mogu da je gaje u svojoj bašti jer tamo bude 30 stepeni i ona na kraju gubi sve listove."

Traže veliku vlažnost vazduha

Ipak, većina njih slovi za otporno cveće. Osetljivije su ređe vrste, za koje je naš sagovornik obezbedio specijalne šatore i osvetljenje, koje se koristi za uzgoj povrća i koje je nabavio iz inostranstva. Upravo ovakav metod uzgoja omogućava biljkama da u šatoru same razviju i dostignu odgovarajuću mikroklimu.

"Traže veliki procenat vlage u vazduhu, a u šatoru ona dostiže dostiže oko 80 procenata. Kada ih zalijem to bude i 90. Od retkih vrsta imam hoju mikrofilu, koja ima veoma male listove. Nju poseduje veoma malo ljudi i vrlo je osetljiva. Uglavnom ne može da se kupi. Ja sam moj primerak dobio kao poklon od prijateljice iz Švedske. Takođe, nedavno sam dobio i jednu retku iz velike uzgajivačnice sa Tajlanda, koju ima samo nekoliko ljudi", priča naš sagovornik.

Razmnožavaju se putem reznica

Iako se na internetu može pronaći podatak da hoje cvetaju samo od proleća do jeseni, stvarnost je zapravo drugačija. Proces cvetanja kod ove biljne porodice aktivira promena sezone. Tome u prilog svedoči tvrdnja Džigurskog da u svojoj kolekciji ima onu koja cveta samo u decembru i januaru, a cvet se dosta razlikuje od vrste do vrste.

"Neki mogu da dostignu impozantne veličine, ali zahtevaju jako puno toplote 30-35 stepeni, što kod nas i bude tokom leta. Ali nedostaje nam ta količina vlage u vazduhu koja njima treba. Takvi primerci treba da budu dužine 9-10 metara da bi procvetali. Sa druge strane, neke Hoje cvetaju samo sa jednim cvetom, neke imaju po 30-40 u cvasti", objašnjava on i dodaje da se u nekim slučajevima može desiti da procveta tek za četiri godine.

Ukoliko posedujete ovo cveće, možete ga razmnožiti putem reznice. Za uzgoj u kućnim uslovima preporučuje se zemlja koja je izuzetno propusna. Mit je da hoje ne vole mnogo da se zalivaju, jer u njihovim prirodnim staništima kiša pada gotovo svakog dana. Za njih koristi koru za orhideje, koju pomeša sa veoma malo kokosovog treseta i stavli perlit, koji je vulkanskog porekla i pomaže pri bržem oceđivanju vode.

"Takođe, koristim saksije za samozalivanje, koje poseduju kao mali rezervoar iz kojeg biljka putem trake vuče vodu kada joj je neophodna. Međutim, one mogu da se gaje i u neorganskom supstratu. Na primer, to je vulkansko kamenje, koje zadržava malo vlage, ne previše", kaže Džigurski.