Glišići proizvode više od 100.000 biljaka u sezoni, petunije i muškatle dominiraju

Cvećarska proizvodnja je sve zastupljenija i unosnija, a prednosti ovog posla prepoznao je i mladi Lazar Glišić iz sela Šume kod Topole koji je krenuo stopama svog oca Nenada. Sada, zajednički proizvode više od 100.000 biljaka u sezoni.

"U ovaj posao uključeni smo svi iz kuće, najviše tata i ja. Kada je najveći pik sezone i najveća prodaja tada se radi dan i noć i angažujemo nekoliko žena da nam pomogne", kaže nam Lazar, dodajući da ovaj posao nije nimalo jednostavan.

"Nije jednostavno, a nije ni jeftino. Proširili smo proizvodnju, osavremenili je, uveli grejanje, pa je samim tim i posao veći i zahtevniji. Zima nam je najvažnija, od nje u velikoj meri zavisi cela proizvodnja. Ako preko zime odnegujete dobre biljke, onda spremno čekate proleće i najveći pik kupovine."

On ističe da se i ove sezone najviše kupovala petunija i muškatla, ali da se dobro prodaju i ledena srca, lepi jova, tamjanika, prkos, vinka i niz drugih sezonskih cvetnica.

Prihrana i redovno zalivanje obavezni

Ovaj mladi svećar daje nam i nekoliko saveta u vezi sa negovanjem cveća. Naime, ističe, kada kupite biljku i donesete je kući važno je da je presadite u veću saksiju, a nakon toga obavezna je prihrana i redovno zalivanje.

"Veoma je važno odabrati pravo mesto, jer svaka biljka zahteva drugačije uslove gajenja. Petunije i vinke vole sunce, muškatle polu senovito, ne previše sunce, prkos voli sunce, ledeno srce i lepi jova vole sunce, ali da ima i hladovine. Osim pravog mesta važno je i redovno prihranjivati biljke kako bi uredno cvetale i dobro napredovale", objašnjava naš sagovornik.

Izvoz cveća iz Srbije u prošloj godini vredan 6,1 milion evra. Postoji potreba za većom proizvodnjom

Glišići svoje cveće prodaju na pijaci u Topoli, Beogradu, ali i izlažu na sajmovima. Kako kažu, zadovoljni su jer se od prodaje cveća može lepo zaraditi, iako su ulaganja iz godine u godinu sve veća.