Jagorčevina - "zlato" s planinskih livada

Među prvim biljkama koje se javljaju s proljeća jeste jagorčevina, Primula veris. Ova nežna, žuta biljka simboliše novi početak, a za mnoge iskusne berače je i značajan izvor prihoda. Nije samo estetski privlačan prizor planinskih livada, ona je i cenjena lekovita biljka, naročito njen suvi cvet, koji je tražen u fitoterapiji i industriji prirodnih lekova.

Najčešće raste na livadama i šumskim proplancima, a najkvalitetniji cvetovi beru se na većim nadmorskim visinama, obično iznad 800 metara. Planinske visoravni nude idealne uslove - čistu prirodu, bogatu vlažnost i optimalnu insolaciju.

Berba jagorčevine

Berba nije samo koristan fizički posao u prirodi, ona je i veza čoveka s prirodom, koja nas nagrađuje kada znamo da poštujemo njene zakone. Cvet se bere ručno, pažljivo da se ne ošteti koren, kako bi biljka mogla da se regeneriše i iduće godine.

Bere se direktno u platnene vreće i korpe ili prozračne plastične gajbe, kako bi cvet ostao suv i prozračan dok ne stigne do mesta sušenja ili otkupa.

Iskusni berači, koji poznaju staništa i idealne lokacije, mogu u jednom danu da naberu između 15 i 20 kilograma sveže jagorčevine.

Primena jagorčevine

Suvi cvet jagorčevine ima višestruku primenu. Najčešće se koristi u čajnim mešavinama za lečenje respiratornih tegoba, bronhitisa, kašlja i prehlade, zahvaljujući svom ekspektorantnom i umirujućem delovanju.

Zlatna pravila sakupljanja lekovitog bilja: Lepše primerke ostavite prirodi

Takođe, ima blago sedativno svojstvo, pa se preporučuje kod nesanice i nervoze. U narodnoj medicini koristi se i kao podrška kod reumatskih bolesti, a sve češće ga koriste i proizvođači prirodne kozmetike.