Kako ruže očuvati zdravim?

Iako mnogi ljubitelji cveća savet i pomoć traže kad se bolest već pojavila, važno je napomenuti da i ukrasno bilje, naročito ruže, treba redovno tretirati. Kako bi bile zdrave i cvetale, a cvetovi bili krupni, intenzivnije boje, potrebno ih je preventivno zaštiti od bolesti i insekata, ali i redovno i umereno prihranjivati.

Sa zaštitom treba početi ubrzo nakon pojave prvih listova. Poslednjih godina, kako su zime blage i ne obavlja se redukcija štetočina, prvenstveno lisne vaši, u zimskom periodu ubrzo se nakon nicanja listova na naličju javljaju štetočine i zato ju je potrebno tretirati pravovremeno. Obično je to polovinom aprila meseca, ali zaštitu treba obavljati i tokom leta.

Najčešće bolesti i savjeti

Prilikom tretmana potrebno je malo poviti list kako bi tečnost doprla i na naličje. Ruže su veoma cenjene ukrasne biljke, ali su podložne brojnim bolestima i štetočinama koje mogu znatno narušiti njihov izgled i zdravlje.

Evo pregleda najčešćih bolesti ruža, kao i saveta za njihovu prevenciju i suzbijanje:

Izuzetno vlažno vreme, kao što je ove godine, pogoduje razvoju patogena. Jedna od najučestalijih bolesti je pepelnica ruže, Sphaeroteca pannosa, čiji se simptomi javljaju u vidu belo-sive prevlake na listovima, pupoljcima i stabljikama. Vrhovi listova se uvijaju, a mladi izdanci i pupoljci izgledaju kao posuti brašnom. Prilikom zalivanja treba izbegavati kvašenje lista. Pri suzbijanju ove bolesti primjenjuju se fungicidi na bazi sumpora.

Rđu ruže uzrokuje gljivica Phragmidium mucronatum, to je takođe jedna od najučestalijih bolesti. Simptomi se obično manifestuju, u početku, kao male narandžaste pege na listu koje se, kako bolest napreduje ,spajaju u sve veće mrlje. Listovi postepeno žute i dolazi do prevremene defolijacije, što dodatno iscrpljuje biljku. Zaštita se ogleda u preventivnom tretmanu fungicidima na bazi bakra.

Čađava ili zvezdasta pegavost, Marsonnina rosace, je bolest lista ruže. Javlja se početkom leta na gornjoj strani lista u obliku zvezdastih tamnosmeđih do crnih pega nepravilnog oblika, veličine 2-12 milimetara. Može dovesti do potpune ogoljenosti grana. Bolest prezimljava u zaraženom listu, pa bi takve listove i grane trebalo odstraniti i zapaliti.

Siva trulež, Botrytis cinerea, je takođe jedna od učestalih bolesti čiji se simptomi ogledaju u vidu sivo-smeđkastih mrlja na listovima, a naročito na pupoljcima i cvetovima. Poželjno je uklanjati uvele cvetove i ostale zaražene delove biljaka.

Sve što treba da znate o uzgoju ruža - pravilna sadnja i nega

Crna pegavost lista, Diplocarpon rosae, se ogleda u vidu crnih i žutih pega na licu lista, listovi požute i otpadaju. Potrebno je zaražene listove uklanjati i spaljivati, održavati prozračnost u ružičnjaku, te preventivno koristiti fungicide na bazi bakra.

Plamenjača ruže, Pseudoperonospora sparsa, gljivice iz roda Pseudoperonospora je prisutna i na ružama. Simptomi se ogledaju na listu u vidu nekroze (žućenje) lista, list izgleda kao da je spaljen, sa gornje strane listovi su prekriveni smeđim mrljama, sa donje sivim. Preventivno bolest se sprečava preventivnim tretmanima preparatima na bazi bakra.

Štetočine na ružama

Što se tiče štetočina prve i najznačajnije su lisne vaši, Aphidoidea, pojavljuju se odmah nakon nicanja mladih listova i pupoljaka u vidu grupa malih zelenih, crnih ili belih insekata na pupoljcima i mladim izdancima. Naseljavaju gljivice čađavice koji luče lepljivu mednu rosu. Lako se suzbijaju većinom insekticida registrovanih za suzbijanje lisnih vaši. Biološka kontrola se može postići prisustvom mrava, bubamara i parazitskih osica, tako da ako ove insekte primetite u svom ružičnjaku ne suzbijajte ih, oni rade posao za vas, hrane se lisnim vašima i njihovim jajima.

Koprivina grinja, Tetranychus urticae, je takođe učestala štetočina na ružama. Ovo je najopasnija štetočina, nevidljiva golim okom. Zadnjih godina je veoma zastupljena. Brzo se širi na temperaturama iznad 30 stepeni Celzujsovih. Javlja se početkom juna. Simptomi se javljaju u vidu sitnih, beličastih tačkica koje nastaju sisanjem listova. Listovi postepeno žute i otpadaju. Suvo vreme i visoke temperature im odgovaraju, pa se održavanje visoke vlage u cvetnjaku može svrstati u jednu od mera. Hemijski tretman se obavlja nekim od akaricida.

Ružini tripsi, Thrips fuscipennis, su veoma sitni smeđe do crne boje, teško uočljivi, pa je njihovo suzbijanje otežano. Napada pupoljke i delove cvetova. Suzbijaju se akaricidima.

Kako bi ruže što bolje izgledale i napredovale potrebno ih je saditi na sunčana i prozračna mesta, redovno im uklanjati zaraženo lišće i cvetove. Pri zalivanju, voditi računa da se zaliva samo pri dnu, izbegavati kvašenje lista. Neophodno je redovno i umereno đubrenje kako bi biljka bila otpornija na bolesti i stresne situacije.

Osim preventivno hemijskim sredstvima, ruže u borbi protiv bolesti i štetočina možete tretirati prirodnim sredstvima od koprive, belog luka i drugim preparatima.