Šta je ašvaganda i kako deluje na naš organizam?

Ašvaganda je lekovita biljna vrsta i smatra se jednom od najmoćnijih biljaka za prevenciju zdravlja čoveka. Pripada porodici pomoćnica Solanaceae gde spadaju: krompir, paradajz, paprika, patlidžan i druge biljne vrste. Njen latinski naziv Whitania somnifera u prevodu znači "miris konja" ili "zimska trešnja".

U tradicionalnoj medicini se koristi za jačanje imunog sistema nakon bolesti. Ova biljka raste kao grm i do 1,5 metar, ali najčešće se njena visina kreće od 0,3 do 0,75 m. Ima ovalne listove, žute cvetove i crvene plodove veličine grožđica.

Prilagodljiva i rasprostranjena

Vodi poreklo iz Indije, severne Afrike i Bliskog istoka. Veoma je prilagodljiva, pa je rasprostranjena gotovo na svim kontinentima i čak se proizvodi u našem komšiluku, u Hrvatskoj. Najčešće se koristi koren biljke, koji ima intenzivan miris i sadrži najveću koncentraciju aktivnih jedinjenja.

Upravo se iz korena dobijaju ekstrakti koji se nalaze u suplementima i preparatima. Poslednjih godina je doživela pravi procvat na našem području naročito među ljubiteljima prirodnih dodataka ishrani. Sadrži mnoge lekovite materije: alkaloide, koline, masne kiseline, aminokiseline i razne šećere.

Naučni radnici su godinama proučavali osobine i lekovitost ove čudotvorne biljke i utvrdili mnoge njene dobre strane. Došli su do zaključka da: štiti i jača imunološki sistem, poboljšava učenje, pamćenje i koncentraciju, kontroliše i stabilizuje nivo šećera u krvi, snižava holesterol, pomaže pri zatvoru i pri zarastanju rana, dobro deluje na rad creva i želuca, pomaže u borbi s dijabetesom, pri nesanici i hroničnom umoru, pri ličenju astme i bronhitisa, koristi se za detoksikaciju organizma, pomaže u borbi protiv impotencije.

Sadrži kombinaciju vitamina i amino kiselina koji pomažu organizmu da se odbrani od stresa nesanice i anksioznosti. Istraživanja su pokazala da upotreba ove biljke pomaže pri lečenju Parkinsonove bolesti i Alchajmerove bolesti, smanjuje depresiju i teskobu.

Takođe, dokazano je da stimuliše proizvodnju hormona štitne žlezde, pa osobe koje imaju probleme sa štitnom žlezdom treba da budu oprezne pri korišćenju ove biljke i da se obavezno kostultuju sa lekarom. Ublažava stres organizma dovodeći ga u sklad. Uravnotežuje endokrini i nervni sistem, pomaže kod srčanih bolesti i ženama u menopauzi.

Preporučena doza

Obično se konzumira u obliku kapsula, ali može i u obliku rastopljenog praha. Preporučena dnevna doze je 250 do 500 mg. Osobama koje pate od nesanice preporučuje se njena upotreba u prahu otopljena u toplom mleku pre spavanja, a može i u soku ili vodi.

Važno je napomenuti da se ne preporučuje trudnicama. Takođe se ne preporučuje dugotrajno korišćenje, niti veće doze od dozvoljenih kako ne bi izazvali probavne smetnje. Ne preporučuje se upotreba ove biljke, ako se već koriste neki antidepresivi, te ako se koriste kortikosteroidni lekovi i ako se koriste drugi lekovi za štitnu žlezdu.

U Danskoj nepoželjna

Upravo zbog ovih rizika Danska je 2023. godine potpuno zabranila prodaju suplemenata sa ašvagandom i pored njenih dobrih osobina. Razlog tome je bio izveštaj danskog Tehničkog univerziteta koji je ukazao na moguće rizike po hormonski sistem, naročito na štitnu žlezdu, polne hormone i fertilitet.

Takođe, postojala je zabrinutost da bi upotreba mogla da poveća rizik od pobačaja kod trudnica. Ali proizvođači svakako ne savetuju konzumaciju trudnicama. Pored hormonskih efekata, neželjeni simptomi kod pojedinih korisnika su mučnina, dijareja, pospanost i problem sa varenjem.

Druga berba: Evo 5 vrsta samoniklog bilja čije lišće beremo u jesen

Danska zabrana i upozorenja stručnjaka pokazuju da biljku treba koristiti obazrivo i o njenoj upotrebi se konsultovati sa svojim lekarom, naročito pacijenti koji imaju već prisutan hormonski poremećaj. U slobodnoj prodaji ovih suplemenata ima u apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

Iako se lako uzgaja moćni lekoviti koren ove grmolike biljke najčešće raste u Indiji, Nepalu, Bangladešu i Šri Lanci. Spada i u medonosne biljke.