Tajanstveno drvo - mozak

Ovo drvo retko ko bi primetio, da nije njegovog ploda neobičnog, egzotičnog izgleda, koje podseća na moždane vijuge. U Srbiji su retki oni koji su ga zasadili sa namerom. Više ima onih koji se dive slučajno nađenim plodovima, ne sluteći ni poreklo, ni njegovu višestruku korisnu namenu.

Makluru ili kako je još zovu drvo - mozak, konjska jabuka, adamova jabuka, zmijsko mleko, u organizovanoj sadnji pronašli smo u selu Desimirovac kod Kragujevca, čija vlasnica živi u Kanadi. Očigledno je da je znala šta radi, jer ovo drvo odlična je zamena za žive ograde u dvorištima i farmama. Međutim, izvanredna je kao vetrozaštitni pojas i ovo imanje je potpuno opasano malo poznatom Maklurom.

Uspeva i u Evropi - i u Šumadiji

Maclura pomifera dobila je ime po škotskom geologu Vilijamu Makluru, koji je u 19. veku uradio prvu geološku mapu Severne Amerike. Ime vrste pomifera potiče od latinskih reči pomum, što znači plod ili jabuka i fer, značenja nositi. U to vreme maklura se koristila u Americi zbog svojih bodljikavih trnova. Farmeri su ih sadili do pojave žičanih ograda oko svojih imanja. U Evropu je doneta 1818. godine i uspešno je uzgaja.

Od soka iz ploda može se praviti rastvor, koji se koristi za sprečavanje gljivičnih oboljenja na biljkama

Maklura je pionirska vrsta. Veoma je otporna na nepovoljne uslove sredine. Zimi može da izdrži i temperaturu i do minus 27 stepeni. Ona je brzorastuća i jedino ne podnosi senku i polusenku. Korenov sistem je veoma jak. U Americi su pronađeni primerci, čiji je koren išao i do osam metara u dubinu. Ali, ako se nađu na plitkom zemljištu, koren se širi po površini. Vrsta je dovodoma, cveta od aprila do juna, a cvetovi imaju viseće, zelene cvasti. Na jesen daje krupne zelene plodove, za naše podneblje neobičnog izgleda.

Drvo bolje od tise, dvostruko tvrđe od hrastovine

Maklura je listopadno drvo ili visoki žbun, koji može da raste i do 20 metara u visinu. Prečnik joj je od 50 do 90 centimetara, habitus joj je kuglast sa širokom krunom. Kora je izraženo izbrazdana, a grane su posute oštrim i tvrdim trnjem, dugim do dva centimetra. Poznavaoci kažu da je drvo kvalitetno i dvostruko tvrđe od hrastovine. Odlično je za loženje, a posebno se smatra vrednim za izradu lukova. Pa čak i boljim od tise. Istorija kaže da su ga upravo za izradu lukova koristili u indijanskom plemenu Osage.

Zaštita od vetra i erozije

Ovo drvo koristi se kao živa ograda podjednako i u urbanim i ruralnim sredinama. Lako se širi u prostoru gde se uzgaja i pogodna je mesta koja se retko održavaju. Sadi se i u dolinama reka, i na zemljištu koje je podložno eroziji. Međutim, zbog gustog rasta, odlična je zaštita od vetra. U Americi su je sadili u vetrozaštitinim pojasevima. Kao živa ograda pogodna je, jer brzo i gusto raste, dobro podnosi orezivanje, sušu, zagađenja, gljivične bolesti i napade štetočina.

Koloritna živa ograda u Desimirovcu koja štiti od vetra

Ukras u dvorištima koji tera glodare

U hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi, koristi se kao solitarno stablo ili u grupama. Lišće ima veoma atraktivan jesenji kolorit. Pre opadanja iz zelene prelazi u žutu, a zatim u mrku boju. Međutim, maklura ima specifičan miris koji odbija mnoge štetočine i glodare. Od soka iz ploda može se praviti rastvor u istoj srazmeri sa vodom, koji se koristi za sprečavanje gljivičnih oboljenja na biljkama u baštama. Razmnožava se korenskim i reznicama sa stabla. Može i semenom, koje najpre mora da se estrahuje pre omekšavanja ploda. Na kraju sezone ostaje vam mnoštvo zanimljivih zelenih plodova koje neki zovu i majmunska lopta, za koje neki naučni izvori tvrde da su se njima hranili mamuti.

Foto: Magdalena Nenković