Za lekovito bilje plasman zagarantovan!

Iako se nekada uzgajalo na 10.000 hektara, smatra se da se lekovito bilje u Srbiji danas uzgaja na 2.000 hektara površina. Pritome se osobito ističe naselje Bavanište.

Tamo se naime lekovito i začinsko bilje uzgaja na površini od 500 hektara, piše Agropartner.

Subvensionisati proizvodnju

Jedan od najvećih proizvođača lekovitog bilja u selu je Vlasta Živkov. Na površini od oko 10 hektara bavi se uzgojem kamilice. Živkov je zadovoljan kvalitetom i plasmanom. Ipak, prema njegovim rečima, država bi trebala imati više sluha za proizvođače lekovitog bilja i više subvencionisati proizvodnju.

Ljubiša Stevanović ovim se poslom bavi već 25 godina, a najviše gaji peršun lišćar, mirođiju, zatim kamilicu, kao i nanu. Nedavno je sam napravio i sušaru, a iduće mu je u planu nabavka destilata za proizvodnju ulja.

Bolja zarada nego u ratarstvu

Plasman ne predstavlja problem čak niti onima koji nemaju unapred dogovoren otkup. Jedan od takvih proizvođača je Petar Crepajski. "Prosečna otkupna cena nane na tržištu kreće se oko sto dinara i to je cena koja pokriva troškove proizvodnje i omogućava zaradu ipak veću nego što je to slučaj sa ratarskim kulturama" , navodi . Jedan od proizvođača je i Srba Dimitrijević, takođe 35 godina u poslu, koji navodi kako ga je upravo sigurno tržište navelo na uzgoj lekovitog bilja.

Većina ovih proizvođača ima dogovorenu proizvodnju i ne mora se brinuti oko plasmana. Upravo uzgoj lekovitog bilja može predstavljati alternativu brojnim proizvođačima nezadovoljnima otkupnom cenom ratarskih kultura. A prodaje se sve - od zelene mase do ulja i sušenih proizvoda.

Izvor i foto: agropartner.rs