Bakterijski rak može izazvati sušenje čokota: Preventiva jedino rešenje

Bakterijski rak (Agrobacterium tumefaciens) važi za jedno od najvažnijih i najrasprostranjenijih bakterioznih oboljenja vinove loze. Ima veliki ekonomski značaj, jer može značajno da ošteti, odnosno uništi biljke.

Njegov uzročnik ne parazitira samo na vinovoj lozi već i na mnogim drugim poljoprivrednim i šumskim biljkama. Povrede od raka na vinovoj lozi ispoljavaju se u vidu izraslina, gala (hipertrofiranog tkiva) neravne i nepravilne površine, različitog oblika i veličine, prvenstveno na starijem delu stabla (glavi, krakovima, kordunicama, spojnom mestu), ali i na jednogodišnjim lastarima.

Izrasline ili tumori ređe se javljaju na korenu, a sastoje se od lignificiranih ćelija koje obrazuju retko tkivo. To tkivo je u početku čvrsto i može se održati više godina. Posle izvesnog vremena, kada nastupi sušni period, ono se raspada, a ispod njega se javlja duboka rana. Jaka pojava raka izaziva sušenje čokota.

Nepravilna zadebljanja

Tumori su ili okruglasti ili u obliku nepravilnih zadebljanja. Mogu dostići veličinu u prečniku od desetak centimetara, a u dužinu i nekoliko desetina centimetara. Gale (tumori) su u početku beličaste boje i liče na kalusna zadebljanja, a kasnije odrvenjavaju i dobijaju braonkastu boju.

Na njihovoj površini nalaze se brojne pliće ili dublje pukotine - udubljenja, kroz koje se naseljavaju saprofiti, koji razaraju izrasline. Ovo lignificirano tkivo može se održati više godina.

Za godinu ili dve tumori mogu da istrunu i otpadnu, a oko njihovog mesta obrazuju se nove gale. Izrasline na lastarima začinju se najčešće kao sitna ispupčenja ispod kore. Lišće čokota počinje da žuti ranije. Lastari su kržljavi, a rodna okca se suše iznad mesta pojave raka na lastaru. Tumor može prstenovati lastar iznad obolelog mesta. Sušenje na čokotu se progresivno širi i na kraju čitav čokot prevremeno uginjava.

Dospeva kroz pukotine na stablu

Bakterijski rak je izraziti parazit rana. U čokot dospeva kroz pukotine na stablu koje se javljaju kao najčešća posledica zamrzavanja stabla. Kada prodre u stablo, bakterija inficira sve organe i lastari sa takvih čokota, ukoliko se koriste za reznice, predstavljaju izvor širenja zaraze. Na mestima prodora u tkivo, parazit obrazuje tumor, a kad se tumor raspada, dolazi do inficiranja zemljišta.

Parazit prezimljava u tkivima ispod tumora, nešto ređe u zemljištu. U proleće i kasnije, u blizini starih tumora, ali i dalje od njih, javljaju novi tumori. Razvoj tumora iscrpljuje čokot i postepeno ga dovodi do uginjavanja. Bakterija se razvija u širokom dijapazonu temperatura od 0^oC do 37^oC, a najpovoljniji su uslovi između 25^oC i 30^oC i visoka relativna vlažnost vazduha od 80 odsto.

Bakterija, izazivač tumora kod loze, širi se vijokama (kalem grančicama), reznicama, kalemovima, alatom i priborom, zemljištem i oruđima za obradu zemljišta, vučnim mašinama, transportnim sredstvima i na druge načine.

Šta možemo da preduzmemo?

Direktno i uspešno suzbijanje raka na vinovoj lozi nije moguće. Premazivanje "tumora" 20 % rastvorom gvožđe sulfatom iliti zelenom galicom (FeSO4) i zimsko prskanje, daju nedovoljno pouzdane rezultate. Jedino je uspešna preventiva, koja se vezuje za period zasnivanja zasada: ne podizati vinograde i matičnjake na zaraženim i vlažnim zemljištima, te na položajima na kojima se javljaju često jaki zimski mrazevi i na kraju, ne koristiti inficirane sadnice.

Koristiti zdrave kalemove za podizanje zasada. Reznice iz zaraženih matičnjaka i matičnih vinograda ne smeju se koristiti za razmnožavanje, a u korenilištu treba primenjivati višepoljni plodored, te sumnjivo zemljište na patogen dezinfikovati hlorpikrinom ili metilbromidom ili propanilbromidom. Pri vađenju kalemova iz prporišta (posebno pripremljeno zemljište u koje se sade reznice) treba ih detaljno pregledati. Sumnjive kalemove odbaciti i spaliti.

Grožđe, od antičkih vinograda do globalnog biznisa teškog milijarde dolara

Alat i preseke pri rezidbi dezinfikovati 5 % plavim kamenom ili 5 % formalinom ili 2 % sublimatom ili koncentrovanim karbolineumom. Zaražene lastare i krakove čokota odseći (orezati) i spaliti, a preseke i alat dezinfikovati. Nove vinograde ne podizati na krčevini starih vinograda najmanje četiri do pet godina. Forsirati organska đubriva i za prihranu koristiti "kisela" đubriva, ali ne forsirati azot.