Defolijacija vinove loze: Kada i kako je primeniti?

Defolijacija, odnosno, uklanjanje lišća u zoni grozda, predstavlja redovnu meru koja se u toku vegetacije obavlja u zasadima vinove loze. Ovi zahvati su neophodni jer stvaraju uslove da svaki grozd dobije dovoljnu količinu svetlosti i time veći procenat šećera, a nekada dovodi i do umanjenog sadržaja ukupnih kiselina. Takođe, kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Čačak Velimir Stanojević, na ovaj način se smanjuje i mogućnost pojave sive truleži, naročito kada je kišovito vreme pred berbu.

"U našim agroekološkim uslovima obavlja se obično na tri do četiri nedelje pred berbu. Iz zone lastara u kojoj se razvijaju grozdovi uklanjaju se pojedini listovi koji vrše zasenu. Uklanjaju se pre svega oni čija je fotosintetska aktivnost slaba, pri čemu preostali listovi stvaraju dovoljne količine ugljenih hidrata", navodi savetodavac.

Zašto i kako se radi rana defolijacija vinove loze?

Primenjuju se kod stonih sorti, na primer, muskat hamburg veoma pozitivno reaguje na ovu meru. Kod vinskih kultivara obavlja se u slučajevima kada su visoki prinosi i grozdovi zbijeni.

"Ovu meru treba početi pojavom šarka, odnosno kod crvenih sorti kada bobica poprimi roze nijansu, a kod belih u momentu kada zelena boja pokožice dobija svetlije tonove", rekao je Stanojević.

Kada defolijacija može da bude štetna?

Prerano izvođenje defolijacije može da bude štetno, navodi ovaj stručnjak, jer postoje uslovi za stvaranje ožegotina. Ukoliko je pravac pružanja redova sever-jug preporuka je da se skida samo lišće sa istočne strane rade u visini od 25 do 30 centimetara, odnosno 20 do 25 odsto listova od ukupnog broja na čokotu. Treba izbegavati sprovođenje ove mere sa zapadne strane redova jer je u popodnevnim satima temperatura najviša i pri direktnom izlaganju sunca može doći do stvaranja ožetogina.

"Efekti ove mere su najizraženiji u severnim, hladniji predelima i u godinama se većom količinom padavina čime se minimalizuju uslovi za razvoj sive truleži", kaže Stanojević i dodaje da je naročito korisna za sorte sa tankom pokožicom i zbijenim grozdovima.

Podsetimo, siva trulež osim što smanjuje rod grožđa, bolest nepovoljno utiče i na proces vinifikacije. Gljivica se naseljava u grozdiće u vreme ili posle cvetanja, nakon koje sledi poluparazitska zelena i kisela plesan, kao i treća parazitska faza u vreme dozrevanja grožđa.