Pre nego što se nađe na našem stolu, vino prolazi niz kontrolisanih postupaka - od filtracije i dodavanja sumpora do odabira flaše, čepa i etikete, koji zajedno oblikuju njegovu prepoznatljivost.
Iako se u veleprodaji vino često može kupiti u tzv. rinfuzi, pre stavljanja na tržište, ono se uglavnom flašira, odnosno razliva i zatvara u etiketirane i ukrašene staklene flaše. Poznato je da vinari nekolicinu čuvaju u svojim podrumima određeni broj godina (arhivska vina), pa ih tek onda nude tržištu.
Vreme i količine određenog vina koje će se flaširati zavise od niza faktora – od trenutnih zahteva potrošača i ugovorene prodaje do različitog vremena sazrevanja u podrumu.
"Vina pre flaširanja treba proveriti i po osnovu niza drugih elemenata, a pre svega u pogledu stabilnosti, eventualnog kvarenja i sadržaja njegovih sastojaka koji su propisima ograničeni na određene nivoe", napominje Alen Predić, viši stručni saradnik u PSSRS.
Najveći broj vina pre flaširanja prolazi finalnu filtraciju, a po potrebi se, kako navodi, dodaje sumpor dioksid u koncentracijama neophodnim da osiguraju njegovu dugoročniju stabilnost u boci. Prema rečima ovog savetodavca, staklena flaša pokazala se najboljom posudom za dugo čuvanje vina, ali i zgodnom ambalažom za promet.
"I kupac joj posvećuje značajnu pažnju, kao i etiketama i ukrasima koji se na njoj nalaze, pa tako na odluku o kupovini utiče i način na koji je ono upakovano", dodaje Predić.
Najčešće se flaširaju u neki od tri tradicionalna tipa vinskih flaša: bordoska, burgundska i alzaška boca. Zapremina standardne flaše za vino je 750 ml, a u redu standardnih su i zapremine od 375 ml (polovina boce), 1,5 litara (magnum), 3 litra (dupli magnum) i 6 litara (imperijal). Grlić vinskih flaša je od 0,75 do 3 litra, zbog upotrebe plutanih čepova standardnih dimenzija.
Pod flaširanjem vina podrazumeva se niz operacija, od pripreme i eventualnog pranja boca, preko razlivanja u boce, čepiranja, pa do stavljanja ukrasnih elemenata i etiketa na boce. Može se izvesti ručno uz upotrebu jednostavnih uređaja što se danas sreće samo kod obimom malih proizvodnji.
Poluautomatski uređaji za razlivanje vina ili čepiranje znatno ubrzavaju ovaj proces. Na ovakvim uređajima obavlja se i etiketiranje i kapsuliranje vina. Flaše se pre punjenja najčešće ispiraju vrelom vodom nakon čega se ponekad dodatno čiste vodenom parom pod pritiskom.
"Za zatvaranje se najčešće koriste plutani čepovi jer zahvaljujući svom sastavu pluta u kontaktu sa vinom blago bubri i plutani čep u potpunosti zatvara grlić boce, čime se sprečava se prodor vazdušnog kiseonika u vino. Potom se obavlja etiketiranje flaša, tako što se pored glavne etikete često stavlja i leđna te ređe vratna etiketa oko grlića", pojašnjava savetodavac.
Potom se pakuju u kartonske ili kutije od drugog materijala i u njima se vina nalaze tokom transporta i skladištenja kod trgovaca.
Tagovi
Autorka
