Ima li spasa kada filoksera napadne vinovu lozu?

U pojedinim rejonima Srbije, u izolovanim slučajevima i amaterskim gajenjem vinove loze, može se sresti razmnožavanje loze ukorenjavanjem reznica evropskih sorti loze. Ovo nije preporučljivo, jer je upravo tu moguće nastanjivanje i širenje insekta filoksere, naročito na težim zemljištima.

Kada se lisna filoksera prvi put pojavi mogla bi prouzrokovati da vinova loza izgubi lišće. Ako zaraza stigne do korenja, biljke bi mogle uginuti.

Korenašice i listašice

Filoksera (Phylloxera vastatrix) pripada redu Homoptera - insektima jednakokrilcima, sa dva para opnastih krila. Po zlu je svima poznata u svetu. U Evropu je preneta iz Amerike, a zapažena je prvi put 1863. godine u Francuskoj. U Srbiji je prvi put registrovana u smederevskom vinogorju 1882. godine.

Kao sitan insekt ima veliki broj razvojnih stadijuma koji se među sobom vidno razlikuju. Po mestu gde se razvijaju i hrane mogu biti dvojake.

Korenašice (žive na korenu vinove loze) i ti sitni insekti imaju dužu sisaljku, a na njihovim leđima ima mnogo bradavičastih izraštaja. Veličine su oko 1 mm, ovalnog su tela i žućkastosmeđe boje. Partenogenetska (rađanje bez oplodnje) ženka polaže jaja na žilicama korena. Kod nas razvijaju četiri do devet generacija godišnje.

Listašice filoksere (žive na naličju lista vinove loze), razlikuju se od korenašica po tome što imaju znatno kraću sisaljku i bez bradavica su. Na tarzusima (stopalima) su prisutne kandže, što im omogućava dobro kretanje po listu. Odrasla ženka je kruškolika, duga oko 1,2 mm i nalazi se u lisnoj gali koju stvara na naličju lista. Partenogenetska ženka položi u galu oko 500 jaja. Broj generacija na listu može biti sedam do osam u toku godine.

Pravi velike štete

Na domaćoj evropskoj lozi razmnožava se samo na korenu i ne prelazi na njeno lišće (filoksera korenašica). Štete od korenašica na domaćoj lozi na tanjim i nežnim delovima korena manifestuju se u vidu izraštaja nodozelita, a na debljim delovima korena u vidu zadebljalih izraslina tuberoziteta.

Prolećni mrazevi uništavaju vinovu lozu - ovako ćete je sačuvati i zaštititi

Karakteristično za naše lozne rasadnike je to da se hrani na lišću američkih sorti loze, obrazujući gale na naličju listova (filoksera listašica). Kod nas je filoksera korenašica izazvala propadanje domaće loze, pa je početkom 20. veka morala da se obavi regeneracija vinograda kalemljenjem na otpornu američku lozu i njene hibride. Time je praktično i rešen problem filoksere.

Prskanje tokom mirovanja vegetacije

Zasadi domaće vinove loze se sreću još samo u peščarama Vojvodine i ponegde u Baranji, gde veliki udeo čestica peska u zemljištu onemogućuje kretanje ovog insekta. Biologija filoksere nije ista na američkim i evropskim vrstama vinove loze. Na evropskoj lozi sve se generacije razvijaju na korenu i to partenogenetski (rađanje bez oplodnje) i prezimljavaju larve.

Saveti prilikom izbora lozne podloge

Preovladavaju mišljenja da je američka divlja loza otpornija na ovu štetočinu zato što se biljka loze na specifičan način brani od napada filoksere korenašica, obrazujući na mestu uboda zaštitni sloj i tako se sprečava širenje ovog opasnog insekta. Međutim, u cilju zaštite, američka loza, odnosno njeno lišće se u rasadnicima može tretirati pojedinim insekto-akaricidima ili pak specifičnim akaricidima.

Praktično, u matičnjacima američke loze napad filoksere smanjuje se prskanjem tokom mirovanja vegetacije sredstvima koja uništavaju prezimljujuće forme, odnosno uljnim preparatima, a zatim pojedinim navedenim sredstvima u početku stvaranja gala na lišću.