Kada i kako obaviti zagrtanje vinove loze?

Zaštita od niskih zimskih temperatura je neophodna naročito u mladom vinogradu, a u područjima gde one padaju ispod - 15^oC i niže obavlja se potpuno ili delimično zagrtanje vinove loze i starijih čokota. Ova mera je obavezna u svim vinogradarskim rejonima naše zemlje.

Najpre se vizuelno može utvrditi stepen pripremljenosti loze za zimski odmor. Naime, lastari koji su umerene bujnosti i čitavom svojom dužinom dobro sazreli sigurno su dobro pripremljeni za zimski odmor. Osetljivost na niske temperature vezana je za sadržaj vode i organske materije, a pre svega skroba i šećera u organima.

Veći sadržaj organske materije, a prvenstveno šećera u tkivima i organima, znači i veću otpornost na niske temperature. Zavisno od intenziteta i dužine trajanja niskih temperatura, one mogu izazvati povrede pojedinih organa. Na temperaturama nižim od -15^oC dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja okaca pojedinih sorti vinove loze. Kod najotpornijih sorti, okca izmrzavaju na -25^oC. Na temperaturama od -30^oC dolazi do izmrzavanja svih nadzemnih organa loze.

Koren vinove loze izmrzava na -4 do -5^oC, ali on se pruža duboko, te je najčešće pošteđen od izmrzavanja. Većina sorti ima najslabiju otpornost krajem zime, bolju otpornost početkom zime, a najotpornije su sredinom zime.

Kako obaviti zagrtanje?

Zagrtanje vinograda obavlja se u jesen u toku redovne jesenje duboke obrade zemljišta. Zagrtanje prizemnih delova čokota je obavezno bez obzira na potencijalnu mogućnost izmrzavanja. Kod niskih oblika čokota treba ga obaviti tako da se pokriju najmanje tri do pet okaca na lastarima. Ako se na niskim oblicima čokota primenjuje mešovita rezidba, zagrtanjem se pokriju lastari koji se na proleće koriste za rezidbu na lukove.

Kod čokota sa srednje visokim i visokim stablom zagrće se prizemni deo čokota sa kondirima za zamenu u slučaju izmrzavanja stabla vinove loze. Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija.

Korišćenjem višebraznih traktorskih plugova može se prema čokotima nabaciti sloj zemlje 30 do 50 cm, što je dovoljno da zaštiti izmrzavanje glave čokota i nekoliko najnižih okaca na lastarima. Posebnim zagrtačima može se nabaciti sloj zemlje i do 100 cm, ali je to ostvarivo samo pri većim međurednim rastojanjima. Za mehanizovano zagrtanje loze koriste se traktori srednje jačine.

Sloj zemlje koji se prilikom zagrtanja nabacuje zavisi od spomenutog oblika čokota, te se nastoji da osnova humke ili banka bude što šira po mogućnosti, kako se pod uticajem vetra i kiše ne bi rasturili i loza ostala nezaštićena. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

Odgrtanje vinograda se obavlja kada se u proleće zemljište ocedi, slegne i prosuši, po kretanju okaca. Obavlja se plugom odgrtačem uz ručnu korekciju.

Birati otpornije sorte

Preventivne mere su usmerene na pravilan izbor sorti i izbor položaja za podizanje vinograda, te zagrtanje vinograda. Kod izbora sorti osnovno je da se u područjima sa češćom pojavom niskih temperature sade one koje spadaju u grupu otpornih i vrlo otpornih.

Grožđe, od antičkih vinograda do globalnog biznisa teškog milijarde dolara

Da bi se izbegle štetne posledice koje nastaju pod uticajem konfiguracije terena treba se pridržavati sledećeg: vinograd zasnivati na blago nagnutom terenu gde se retko pojavljuju temperaturna kolebanja i gde ne postoje depresije. Ako postoje manje depresije, pre podizanja ih treba zatrpati. Ukoliko se vinograd podiže na izlomljenom terenu, obavezno pre podizanja uspostaviti tzv. mraznu liniju koja treba da pokaže na kom području ne treba podizati vinograd.