Kako negovati i zaštititi vinovu lozu posle grada?

U našim klimatskim uslovima grad najčešće pada u toku proleća i leta, ređe u toku jeseni. Štete koje nanosi vinovoj lozi su ogromne. Veličina štete od zavisi od: fenofaze razvića loze, vremena kada je pao, krupnoće leda, intenziteta i dužine padanja.

Dok su lastari mali, dužine do 5 cm, iako ih grad očeni, iz suočica i spavajućih pupoljaka izbiće novi lastari. U takvim slučajevima štete su najmanje.

Ako padne u fazi pred i u cvetanju, poremetiće cvetanje i oplođavanje. Ovom prilikom se znatno ozleđuju lastari na kojima se stvaraju rane različite veličine. U ovim slučajevima znatno se oštećuje i lišće čime se umanjuje njegova fotosintetska aktivnost, što se negativno odražava ne samo na porast lastara već i na proces cvetanja i oplođavanja, razvoj bobica, sazrevanja grožđa, otpornost loze na niske zimske temperature, bujnost čokota i konačno na kvalitet i veličinu prinosa.

Ako padne u vreme šarka ili zrelosti grožđa, može se uništiti celokupni prinos ili oštetiti grožđe da je neupotrebljivo bilo kao stono za potrošnju u svežem stanju ili pak za proizvodnju kvalitetnog vina.

Kada orezivati lastare, a kada ne?

Mere nege, u zavisnosti kada je grad pao i stepena povređenosti organa, najčešće su sledeće: ako je uništio lastare dužine do 10 cm, ne treba poduzimati nikakve mere rezidbe. Novi lastari će se razviti iz suočica (postranih pupoljaka u zimskom okcu). Da bi se pospešio razvoj ovih lastara lozu treba prihraniti azotnim đubrivom.

Vinovoj lozi prete tri bolesti - gde je bilo obilnih kiša, potrebne nove mere zaštite

Ako je pao pred cvetanje loze i uništio lisni aparat sa cvastima (ostali su samo ogoleli lastari sa puno rana), zelene lastare treba odmah orezati na dva okca. Avramov (1974.) preporučuje odmah zaštititi lozu od gljivičnih oboljenja sredstvima na bazi bakra, a najkasnije 48 časova od pojave grada. Prema Miroševiću (1996.), nakon grada vinograd je potrebno oprskati bordovskom čorbom u koncentraciji 0,75 do 1,5 %, što zavisi od starosti organa na čokotu. Lozu i u ovom slučaju treba prihraniti azotnim đubrivom. Na novo izbilim lastarima, obično sa 6 do 8 listova, treba najmanje polovinu lastara zalomiti zelenom rezidbom kako bi se izazvalo kretanje rodnih zaperaka. Na ovaj način se dobije nešto grožđa i u godini kada je pao.

Ako su na pojedinim lastarima ostali manje oštećeni listovi i cvasti, takve lastare ne treba orezivati, već ih ostaviti da se normalno razvijaju i donesu rod. Kod ovih vinograda u obzir dolazi zaštita od bolesti.

Zatim, ako je pao u fazi intenzivnog porasta bobica, ne preporučuje se rezidba lastara. Takođe, ako je pao u periodu šarka ili u fazi zrelosti grožđa, ne preduzimaju se mere rezidbe.

U negu ići pažljivo

Zaštita od bolesti je obavezna mera, te naročito je opasna bolest bela trulež (Coniothyrium diplodiella), koja, ako grad padne u vreme "šarka" i ako se tada grožđe ne zaštiti, bolest može za 2-3 dana potpuno uništiti sve grožđe.

Vinograd oštećen gradom mora se pažljivo prihranjivati. Korov se mora suzbijati, a zemljište održavati u najpovoljnijem stanju.

Nakon grada, vinograd se mora odmah zaštititi delotvornim preparatima i u prvom tretiranju trebalo bi kombinovati sredstva za zaštitu od plamenjače i pepelnice (organski preparati) i sredstvo na bazi aminokiselina. Aminokiseline imaju puno delotvorniji efekat od bakra, pomažu kod zaceljivanja rana, podstiču pozitivan porast, a da ne preforsiraju lozu. Posebno su delotvorne kod zaceljivanja rana na bobicama. Uključuje se i primena botricida (boskalid, ciprodinil i sl.), jer na oštećenim bobicama i grožđu javlja se bela trulež koju treba suzbiti.

Na oštećeno lišće nije dobro ići odmah sa folijarnim hranivima, što treba imati na umu. Posle grada preporučuje se pojačano izbalansirano đubrenje, ali prvenstveno preko zemljišta. Treba češće vršiti površinsku obradu zemljišta radi sprečavanja gubljenja vlage i ako je kišni period bilo bi poželjno vinograd prihraniti azotnim đubrivom u količini od 200 kg po hektaru.