Kako sprečiti pojavu apopleksije u vinogradima?

Ove godine se u velikom intezitetu pojavila gljivična bolest ESCA (apopleksija), koja se prenosi prilikom rezidbe makazama sa zaraženih na zdrave čokote i time se zaraza širi čitavim vinogradom. Zbog toga su važne preventivne mere. Ukoliko primetite čokote sa simptomima ove boelsti, obavezno ih uklonite iz vinograda.

ESCA simptomi

Prvi spoljni simptom je promena boja na listovima. Na površini lista između glavnih žila javljaju se izdužene žute ili crvenkastosmeđe nekroze. Između nastaje šira ili uža zelena zona. List poprima specifičan izgled tigrovih šara. Ako nekroza prekrije veći deo površine, list se osuši. Posledice mogu biti vidljive na svim organima čokota. Sve te promene na listovima i na spoljnom izgledu čokota su posledice promena koje su nastale u unutrašnjosti čokota. Na preseku stabla vide se različite promene.

Preventivne mere zaštite od apopleksije

Glavne mere zaštite od ove bolesti su isključivo preventivne. Prva preventivna mera protiv apopleksije je korišćenje sertifikovanih, odnosno deklarisanih kalemova. Budući da za podizanje novih vinograda uglavnom koristimo površine na kojima rastu šume, šikare, stari voćnjaci ili stari vinogradi, nakon krčenja potrebno je "odmarati" zemljište dve do tri godine, odnosno čak četiri do šest godina, ako je prethodni zasad bio zaražen bolestima drva ili virusnim česticama. Ostale preventivne mere obuhvataju premazivanje rana od rezidbe zaštitnim voćarskim voskom, kako bi se sprečio ulaz spora gljive u biljku, te u slučaju pojave bolesti uklanjanje zaraženih čokota iz vinograda.

Za sada ne postoje fungicidni preparati kojima bi se uspešno mogla sprečiti pojava ili širenje ove bolesti.

Dezinfikujte alat!

Pošto je uzročnik ove bolesti patogena gljiva, glavni način na koji prenosimo ovu bolest u vinogradu je, kao što je rečeno, makazama prilikom rezidbe. Da bi se sprečio prijenos te bolesti, potrebno je tokom rezidbe dezinfikovati alat, odnosno makaze. Koristitie 70% alkohol, čisti ili uz dodatak kalijum-permanganata.

Autor: Petra Pozder, mag. ing. fitomedicine