Kako sprečiti sušenje vinove loze - pojavu eske?

Eska je kompleksno oboljenje koje izaziva više gljiva. Najčešće se javlja u uslovima toplije klime, a poslednjih godina sve je više rasprostranjena i u Srbiji. Iz zaraženih biljaka u Evropi se najčešće izoluje vrsta P. chlamydospora, a u SAD-a vrsta P. aleophilum. Ovo je oboljenje dugog latentnog (pritajenog) perioda pre manifestacije očiglednih simptoma, te je rizik od prenosa bolesti sa biljke na biljku tokom godina u vinogradu veoma visok.

Prouzrokovači ovog oboljenja su: Phaeomoniella chlamydospora, Stereum hirsutum i Phellinus igniarius. Smatra se da su vrste P. chlamydospora i P. aleophilum primarni prouzrokovači koji dovode do ranog oblika eske - petrijeve bolesti.

Simptomi

Bolest se manifestuje na svim delovima loze. Prvi simptomi javljaju se posle cvetanja, na lišću, u vidu karakterističnih pega između nerava. Tokom leta i rano u jesen ove se pege spajaju u velike nekroze i dovode do sušenja i otpadanja lišća. Na zaraženim bobicama javljaju se mrkoljubičaste pege koje izazivaju njihovo sušenje.

Preventiva jedino "oružije" u borbi protiv eske na vinovoj lozi

Promene na listovima podrazumevaju pojavu tigrastih šara između nerava lista koje su na belim sortama žute boje, a na crvenim crvene, dok se vremenom u središnjem delu pojavljuje mrka nekroza (sušenje). Zaraženi listovi se suše i prevremeno opadaju. Grozdovi deluju zdravo, ali se bobice ne razvijaju pravilno i ne dozrevaju blagovremeno, a može doći do njihovog pucanja i sušenja. Dolazi do sušenja lastara, a pojavljuju se i promene na stablu čokota u vidu mrkih, nekrotičnih pruga i gumoze (smole).

U poodmakloj fazi bolesti dolazi do sušenja lišća, lastara i grozdova, obično u toku leta i rane jeseni, pred zrenje grožđa. Na poprečnom preseku stabla uočava se oštećeni centralni deo, svetao i mek, okružen tamnijom ili mrkom zonom tvrdog drveta. Na uzdužnom preseku vidljiva je zona svetlog, nekrotiranog drvenastog tkiva kome je obično prethodila zona tamno obojenog drveta. Razlikuje se hronični (sporo napreduje iz godine u godinu) i akutni tip bolesti (naglo sušenje čokota).

Biologija prouzrokovača bolesti

Bez obzira što je eska odavno poznata, još uvek sa sigurnošću nisu utvrđeni svi njeni uzročnici. Smatra se da u nastanku oboljenja učestvuje više gljiva koje napadaju sprovodni sistem biljke, pri čemu ometaju transport vode i hranljivih materija. Kao posledica nastaje ili potpuno sušenje čokota ili njegovih delova. Za sve pomenute gljive, ozlede na kori, a posebno rane prilikom rezidbe predstavljaju osnovno mesto prodora u biljku. Zaraza samo vrstom P. chlamydospora može dovesti do propadanja mladih čokota.

Od navedenih vrsta gljiva, vrsta P. chlamydospora se smatra najvirulentnijom. Ova gljiva na "cilindričnim" otvorima stvara prave konidije veličine 3-4 mikrona x 1-3 mikrona. U sprovodnom tkivu kordunice i krakova loze patogen formira piknide koji predstavljaju izvor inokuluma (zaraznog materijala). U sprovodnom tkivu kordunica i krakova loze patogen formira piknide koji predstavljaju izvor inokuluma (zaraznog materijala gljive).

Mere suzbijanja

Potrebno je vršiti rezidbu obolelih lastara uz obaveznu dezinfekciju makaza i napravljenih rezova nekim fungicidom. Prilikom rezidbe izbegavati pravljenje debljih preseka i rana, naročito u područjima gde je potvrđeno njeno prisustvo. Orezane delove sa obolelih biljaka bi trebalo izneti iz vinograda i spaliti. Kontrola ovog tipa oboljenja je veoma teška zbog duboko lokalizovanog patogena u ksilemu (drvetu) stabla, što ograničava efikasnost direktnog tretmana kojima su izloženi patogeni koji se nalaze u površinskim slojevima.

Postoje i podaci koji ukazuju da primena fosetil aluminijuma može imati efekta u zaštiti od eske. Ispitivan je širok spektar hemijskih i bioloških metoda u zaštiti od ove bolesti, ali je njihova efikasnost ograničena. Za sada se može reći da nema efikasnih hemijskih mera zaštite.

_{Naslovna fotografija: Julijana Nešić/Depositphotos/Ninelro}