Koje sorte grožđa su tražene na tržištu i kako ih gajiti?

Da isporuka drvenih stubova za vinovu lozu koju je zasadio prošle godine ne kasni, Miša Stojmenović iz sela Katun, kod Vranja, već bi ih postavio i povezao žicom. Dotle obaviće pripreme za presađivanje sadnica koje se nisu prihvatile. To je donekle i očekivao posle letošnje suše uprkos tome što ih nije ostavio bez vode.

"Zasadio sam stone sorte grožđa kardinal, hamburg, mišel, rubel, afus ali i moldova na nekih 15 ari. Sve one su tražene na ovdašnjem tržištu i to je jedan od razloga zašto sam se odlučio za njih", priča Miša.

Korak po korak

Svoj novi zasad vinograda podiže na parceli koja se nalazi uz asfaltni put, a čija zemlja je pogodna za njegov uzgoj. Sve sadnice koje je nabavio iz rasadnika koji se nalazi u selu Konjuh, kod Kruševca, zasadio je na rastojanju od jednog metra sa razmakom između redova od 2,60. Pre sadnje izrigolovao je zemlju na koju je primenio dosta stajnjaka. Sadnice je sadio na dubini od nekih pedesetak centimetara ostavljajući kalem iznad zemlje.

Tom prilikom vodio je računa da u iskopanom jamiću žilice na korenu budu pravilno raspoređene. Nakon sadnje sve ih je dobro zalio vodom i to u količini od nekih desetak litara po sadnici. Uz svaku je postavio i kolac kako bi tokom rasta mogle da se pravilno razvijaju.

"Sadnice sam kupio od iskusnog proizvođača po ceni od osamdeset dinara za komad. Nažalost suša je i ovog leta učinila svoje tako da se neke od njih nisu primile."

Kada i kako obaviti zagrtanje vinove loze?

Iako mu ova situacija u vinogradu otvara dodatni posao njegove misli su ipak okrenute velikom izazovu koji mu predstoji oko uzgoja zasađenih sorti grožđa. Sve njih je sa posebnom pažnjom birao jer je želeo da proizvodi samo one za kojima je najveća potražnja u periodu od avgusta pa do oktobra.

Svaka sorta ima svoju prednost

Za rubel se između ostalog odlučio zato što ima srednje bujan čokot, otporan na bolesti. Afus Ali karakterišu krupni grozdovi koji su odlični za transportovanje i skladištenje. Mišel je laka za održavanje, daje visok prinos sa grozdovima i do 700 grama. Hamburg je takođe visokoprinosna sorta sa rodom koji se po hektaru kreće od 15 do 18 tona, dok je moldova otporna na mrazeve i idealna za dugotrajno čuvanje.

Čim dovoljno ojačaju sve zasađene sadnice će podići na špalir koji će mu omogućiti mašinsku obradu zemljišta, olakšati rezidbu i zaštitu od bolesti i štetočina. Odlučio se za drvene stubove od bagrema koji su mnogo jeftiniji od betonskih, a koje u ovom trenutku može da ih priušti sebi.

"Vidim da ih uveliko koriste neki naši iskusni proizvođači grožđa. Pokazali su se odlično i što je najvažnije služe svrsi.", ističe naš sagovornik.

Star, ali rađa

Pored ovog zasada naš sagovornik će nastaviti da obrađuje i vinograd koga u svom posedu ima pola veka, a u kome dominiraju stare sorte grožđa poput crnke, crvenke i belke. Iako je veoma star ovaj vinograd još uvek odlično rađa i to zahvaljujući pravilnoj obradi. Ova godina mu je izuzetno pogodovala pa je ovaj domaćin sa svojom porodicom ubrao rod odličnog kvaliteta. Nažalost prodaja grožđa nije išla dobro pa su iz tog razloga odlučili da dve tone roda ostavi za pravljenje rakije.